Prava srpskog naroda u regionu 2024. godine

piše: Čedomir Antić

Udruženje građana Napredni klub od 2009. godine objavljuje godišnje Izvaštaje o političkim pravima srpskog naroda u reginu. Reč je o više od 1,6 miliona građana koji žive u osam susednih i obližnih država i na jednoj teritoriji pod međunarodnom zaštitom. Klub analizira i prati stanje postojećih, domicilnim ustavima i zakonima propisanih, prava i ravnopravnosti srpskog naroda.

Tokom prethodne godine međunarodne okolnosti i naročito rat u Ukrajini doveli su do novih, neprikrivenih pritisaka i nastojanja da srpski narod koji živi izvan granica Republike Srbije bude dodatno obespravljen.

U Bosni i Hercegovini situacija je tokom 2023. i 2024. radikalizovana isključivom odlukom SAD i saveznika da ubrzaju proces ukidanja Ustava iz 1996. i potpunog razvlašćivanja Republike Srpske. Sa tim ciljem uvedene su jednostrane sankcije vladi i privredi RS, zloupotrebljene banke koje pod pritiskom Vašingtona rade nezakonito. Korumpirani su proces izbora i Sud BiH. Poveden je politički sudski proces, na osnovu nelegalno donesenih zakona, koji za cilj ima uklanjanje iz političkog života dela izabranog vođstva Republike Srpske i BiH. Republika Srpska ovu krizu nije započela, ona je tokom proteklih osamnaest godina samo u različitoj meri reagovala na otvorene napade. Predstavnici SAD i država NATO-a nastoje da srpskom narodu oduzmu ustavni status, da ukinu autonomiju Republike Srpske i da izvrše asimilaciju stanovništva. Oni žele stvaranje sekularne „bosanske nacije“ zato što teže da suzbiju Srbiju i Rusku Federaciju ali iz straha od Bošnjaka i stvaranja monolitne muslimaske nezavisne države. Nastavljeno je neustavno i nezakonito otimanje ustavnih nadležnosti i vlasništva samo Republici Srpskoj.

Nastojanja Srpske da uspostavi ustavne nadležnosti proglašeni su od strane SAD i EU za kršenje ustava i borbu protiv nekakvih vrednosti. Posebno su izražene pretnje nelegalno imenovanog Visokog predstavnika OUN Kristijana Šmita. Od posebne važnosti je nastojanje nelegalnog i nelegitmnog Ustavnog suda BiH da izmeni Ustav ove države. Povećan je broj etnički motivisanih incidenata. SAD, Britanija i Nemačka obespravljivanje Srba sprovode i nelegalnim (u odnosu na Ustav BiH i Povelju OUN) donošenjem „Rezolucije o osudi genocida u Srebrenici“, koja predstavalja krunu političke i rasističke zloupotrebe ratnih zločina.

U Republici Hrvatskoj je nastavljena politika asimilacije i obespravljivanja Srba. SDSS je isključen iz izvršne vlasti. Iako imaju široka zakonska prava, Srbi su predmet sistematskog obespravljivanja, kampanji mržnje, a i dalje su žrtve svakodnevnih incidenata na nacionalnoj osnovi. Nisu ispunjene odredbe Erdutskog sporazuma, a ćirilica je, uprkos zakonu, i dalje potisnuta.

U Crnoj Gori Srbi imaju nešto veća prava i manje su neravnopravni nego prošle godine. Andrija Mandić, vođa NSD, najveće srpske stranke, postao je predsednik Skupštine Crne Gore, u vladu je ušlo petoro političkih predstavnika Srba (reč je o 15% njenog sastava). Istina, sprečen je njihov ulazak u u resore koji su vezani za vojsku ili policiju. Predstavnici SAD i EU međutim i dalje javno govore kako su protivni svakoj mogućnosti ulaska srpskih stranaka u izvršnu vlast. Tokom prethodne godine sproveden je, uz mnoga uslovljavanja i pretnje bojkotom crnogorskih stranaka, Popis stanovništva. Rezultati popisa, kad je reč o identitetskim pitanjima, nisu objavljeni ni danas, posle osam meseci. Iako nisu ostvarena sva njihova ustavna prava, nešto više Srba nego što je to bio slučaj ranije zaposleno je u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi (iako su i dalje najmanje 30% podzastupljeni u odnosu na udeo u stanovništvu). Srpski jezik, pismo, kultura i istorija i dalje su meta kampanji mržnje, državne asimilacije, a stranke dvoidentitetaša nastoje da srpske stranke označe kao agenturne i ekstremističke.

Na teritoriji Kosovo-UNMIK Srbi su obespravljeni. Meta su policijskog progona. Srbija je tokom prethodne godine učinila velike ustupke u pregovorima sa Albancima, dok ovi do sada nisu ispunili odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine u vezi sa Zajednicom srpskih opština. Usmenim prihvatanjem Ohridskog sporazuma Srbija je priznala nezavisnost Kosova. Upad albanske policije i „vojske“ na Sever Kosova doveo je do teških posledica. Postoje osnovane sumnje da je navodna srpska pobuna u blizini manastira Banjska bila dogovorena između Beograda i NATO-a, kako bi njenim porazom bilo opravdano odustajanje Srbije od Severa Kosova. Veliki broj Srba je uhapšen, neki od njih su mučeni, svakodnevni su napadi, između ostalih i oružani, na srpske civile. SPC je i dalje meta albanskih vlasti i pitanje svojine manastira Dečani dovelo je do jedne presude Ustavnog suda Kosova-UNMIK čije poštovanje privremene ustabove Kosova-UNMIK politički uslovljavaju.

U Republici Severnoj Makedoniji srpski narod je i dalje obespravljen. On nema ista prava kao nacionalne manjine u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Istovremeno Makedonci u Srbiji uživaju puna prava nacionalne manjine u skladu sa najvišim evrospkim standardima. SPC je pre dve godine godine dala autokefalnost MPC. Posle velike pobede opozicije ovog proleća na vlast je došla i Demokratska partija Srba u Makedoniji, a njen predsednik Ivan Stoilković postao je potpredsednik vlade RSM.

U Republici Sloveniji Srbi i dalje ne uživaju status nacionalne manjine, za razliku od nekih drugih, malobrojnijih, naroda. Netačno im je osporeno istorijsko prisustvo na prostoru Slovenije. Slovenci u Srbiji nasuprot tome uživaju puna nacionalna prava.

U Albaniji srpski narod ne uživa prava nacionalne manjine, za razliku od Albanaca na Jugu Srbije – čija su prava zaštićena najvišim evropskim zakonskim standardima.

U Rumuniji i Mađarskoj stanje prava je tokom protekle godine bilo zadovoljavajuće.

Zvanična Srbija se u većoj meri nego ranije posvetila pitanjima vezanim za srpski narod u BiH i Crnoj Gori,