Popis kao TV serija u deset sezona
Piše: Čedomir Antić
U vreme kada ovo pišem (nedelja 3. decembra ujutro), koliko je izvesno da je pao Kijev, da je završen rat u Palestini, te da se ulicama Kabula prošetala toliko željena parada homoseksualca, toliko je za očekivati i da je u Crnoj Gori započeo popis stanovništva. Kada sam ujutro 4. decembra čitao tekst pre nego što ću ga poslati popis je počeo, a SD (jedan id derivata SDPS) ga je podržao ! Čekam vesti iz Avganistana.
Šta je to uslovilo da za Crnu Goru jedan običan popis stanovništva bude prvorazredno pitanje kome crnogorski nacionalisti, predvođeni nažalost još uvek DPS-om, pridaju toliku važnost? Da li je moguće da je u zemlji zavladalo toliko blagostanje, da u njoj još uvek raste broj stanovnika, da njome vlada zakonitost, da je sa susednima u najboljim odnosima, da njeni narodi uživaju puna prava… Pa je pitanje jednog popisa postalo tačka na kojoj će biti odlučena sudbina države u meri većoj nego kada je pala presveta dinastija Vojslavljevića, kada su – neobazovai primitivni Srbi – sprečili da „Cetinje bude Turska“, te kada je Crna Gora stupila u sastav Kraljevine Srbije na štetu Srbina i đeda regenta Aleksandra – Nikole Alojzija Prvog Petrovića Nyegosha. No, ovo jeste prvi popis posle 1931. godine koji neće i nominalno kontrolisati jedan totalitarni ili, posle 1991., autoritarni režim.
Ne razumem brigu DPS-a i saveznika. Pre svega, zašto bi ova vlada bila loša kada su pod Abazovićevim predsedništvom, pre svega godinu i po dana, većini njenih perjanica dali svoj glas u skupštni. Zatim, kako to da svi ovi kontrolni mehanizmi popisa koje zahtevaju, nisu bili na snazi pre dvanaest godina u vreme prethodnog popisa. Šta ako se pokaže da su rezultati predstojećeg popisa značajno drugačiji od ranijih, ili još bolje, ako ispadne da fantomskih glasova na izborima nije bilo „više od 50.000“ već, recimo, „više od 75.000“? Kako to da srpskom narodu koji je, je li, remetilački faktor, nije smetalo kada je Darko Šuković pitao Mila Đukoanovića „hoćte li dozvoliti grešku sa popisa iz 2003. godine“ i toliki broj Srba, a danas DPS-u smeta sama pomisao da ima i Srba na vlast koji će „bez sumnje da utiču na popis“.
Mislim da je ovde reč o prikrivanju ranijih nedela, ali je više u pitanju nastojanje da bojkotom pokažu koliko je država slaba i od njih zavisna. Ovo podseća na pokušaje južnoafričkih supremacista da osujete demokratizaciju početkom devedesetih godina prošlog veka.
Rekao bih da je, bez obzira kako se završilo, ovaj popis u interesu Crne Gore i Crnogoraca, svakako više nego Srba i Srpstva. Ako popis ne uspe ili bude pod sumnjom, srpskom narodu će ostati samo da se poput Albanaca na Kosovu i u Sevrnoj Makedoniji odvoji od onih koji nisu sposobni da prihvate da je Crna Gora pravna država svih njenih naroda.
Za sada, budući da većina Srba i Ratluka (onih koji veruju da se može biti i Srbin i Crnogorac po cenu da se bude natovac) veruje u Crnu Goru koja je kozmetički promenjena u odnosu na Đukanovićevo vreme, čak i ako bi se pokazalo da Srba ima oko 50% (koliko bi najmanje trebalo da ih ima) to ne bi promenilo dominantnu politiku u državi. Meni to naravno ne smeta dokle većina građana pošteno glasa za to a Srbi su istovremeno ravnopravni sa drugim narodima, ali na žalost vidimo da se u Crnoj Gori već osamdeset godina svi cehovi plaćaju srpskim pravima.