Političko tumaranje Demokrata: Popravljanjem toaleta u Piperima i Ljututuku se ne mijenja mafijaški režim!

Tvrdoglavost Demokrata, koja se ogleda u konstantnom odbijanju saradnje sa Demokratskim frontom, koji ima najviše opozicionih poslanika, samo ide na ruku Demokratskoj partiji socijalista, koja na vlasti opstaje samo zahvaljujući, nejedinstvenom stavu opozicionih subjekata. Nepotpisanim saopštenjem, od juče, kojim odbijaju opozicionu saradnju, a valjda to najbolje govori o ozbiljnosti Demokrata, direktno razbijaju pokušaj jedinstva opozicije, što je još jedan dokaz da ta politička grupacija, svoj lični partijski insteres stavlja ispred narodnog interesa. Sakriveni ispod skupa pojedinih „nezavisnih“ medija, koji njih ne podržavaju zato što vode ispravnu politiku, već zato što vlasnici i rukovodioci istih imaju suviše putera na glavi, pa strahuju za svoj opstanak, Demokrate iz dana u dan, navlače na sebe bijes opozicionih birača, koji žele samo jedno, smjenu DPS-a, a ne to da Demokrate budu najjače u opoziciji.

Uporno, papagajsko ponavljanje da DPS i DF sarađuju (ne znamo ni jedan mazohistički primjer „saradnje“ kojim se hapse poslanici opozicije i njihovi članovi porodica,) je samo alibi Demokrata, kojim žele da sakriju svoje nedostatke, a to je nemanje jasnog stava ni na jedno jedino pitanje u državi. Tumaranje po hodnicima Brisela, bijeg iz Skupštine, najava formiranja nekakvih foruma, koji su ostali mrtvo slovo na papiru, razni marketinški potezi, a za to vrijeme uredno primaju plate u Skupštini, dokaz je „ozbiljnosti“ politike koju oni promovišu. Režimski „analitičari“ ih s vremena na vrijeme, kako prije par dana, napumpaju u anketama, kad god treba da se donese neka krupna opoziciona odluka, kako bi sujetne mlade snage, politički napalili da ostanu tvrdoglavi u stavu da neće u zajedničke akcije sa ostatkom opozicije. Na svaki poziv opozicije da se krene u konkretnu akciju, debelo ušuškani pod skute svojih medija, sa mjesečnim primanjima i po skoro dvije hiljade evra po poslaniku, Demokrate odbijaju saradnju, želeći na taj način da potroše četiri godine mandata, kako ne bi odgovorili ni na jedno krucijalno društveno pitanje i kako bi se u kampanji pojavili kao „nova“ lica, a Bečić je u politici jednu deceniju, i pokušali još jednom da prodaju maglu biračima. I to je danas svima postalo jasno, Demokrate vode interes samo o svom partijskom rejtingu i ne vide dalje od svog političkog nosa. A to sve ide na štetu građana, i onih koji su ih glasali, ali i onih koji su glasali druge opozicione stranke.

Politika Demokrata, to je valjda danas svima jasno je bjekstvo od politike, pod plaštom otrcanih floskula, ponavljanja istih rečenica i kopi pejst promo tekstova. Dok su ostale opozicione kolege protestvovale ispred Skupštine Crne Gore, zajedno sa građanima, lideri Demokrata i URA su nam mahali iz briselskih salona, ispijali rujno vino i štancovali „patriotska saopštenja“ o podršci. Zar nije bilo logično, zar to ne bi bio opozicioni gest za pohvalu, da su otkazali posjetu Briselu (samo se bojimo da su u Brisel otišli samo da ne bi bili u Podgorici tih dana) i da budu zajedno sa svojim kolegama i narodom. To što su se na skupu pojavili, čast izuzecima, drugorazredni ili trećerazredni likovi tih partija, (otuda i vic koji kruži gradom da je Neven Gošović, ustvari Filip Vujanović Demokrata, poput andola, ne škodi ali i ne koristi, a svuda ga ima, da bi na jega mogli da se izvlače), a ne stvarni kreatori njihove politike, jasan je signal i ostatku opozicije ali i građanima, o kakvoj dvoličnoj, političkoj, družini se ovdje radi. Vođenje politike iz hodnika, udobnih stanova i kuća, sastanci sa ambasadorima, ne donose boljitak građanima, koji su upravo glasali i njih i ostale opozicione stranke, kako bi se se smijenio režim. Takođe, dva ili tri popravljena toaleta u Piperima ili nekom drugom mjestu, neće smijeniti mafijaški režim. Suviše je narod u Crnoj Gori politički pismen da vrlo dobro prepoznaje marketinške i demagoške poteze, jedne, druge ili treće strane, i ne treba ga baš tako podcjenjivati.

Upravo ovakva politika Demokrata, da se ne sarađuje sa opozicijom, odnosnom DF-om, koji ima duplo više poslanika od njih, na ruku ide samoj Vladi Duška Markovića. Odbijanje saradnje na rušenje Vlade Duška Markovića, jasan je signal da, upravo ovakvim ponašanjem, Demokrate, svjesno ili ne, pomažu da ova Vlada ostane u punom mandatu. Zaista više nego smiješne izgledaju njihove tvrdnje kako DPS i DF sarađuju, jer ih upravo demantuje Brisel, na koji se Aleksa i Dritan dva puta dnevno pozivaju. A taj isti Brisel, žešće je osudio hapšenje i pokušaj hapšenja poslanika DF-a, od onih od kojih se to očekivalo. Još kad vidimo da Demokrate protiv DF-a guraju oni kojima je ova Vlada oprostila porez i oni kojima je najavila opraštanje poreza, jasan je signal, da su Demokrate, ušle u vrzino premijersko kolo.

Svako ko danas ne želi opoziciono jedinstvo, zajednički nastup u borbi protiv režima, svjesno ili ne, aktivni je saučesnik tog istog režima. I koga briga, za godinu ili dvije, što će Demokrate biti najjači opozicioni subjekt, ili neće, kad će DPS i dalje vladati. Ovo je poslednji, ali i bukvalno poslednji, pokušaj, da se opozicija ujedini, a svaka zvijer, politička i medijska, ovih dana ostavlja i ostavljaće jasan trag u snijegu. I dok god oni dobronamjerne kritike budu shvatali kao napad na njih, nije isključeno da dožive sudbinu političkih prethodnika.

I na kraju, zaključak je jasan i jednostavan, ko ne želi opozicione kolege za saradnike, taj hoće Duška Markovića za gospodara!