Politička diktatura banaka

Piše: Siniša Ljepojević, publicista i novinar

 

Već izvesno vreme u zapadnim i većini prozapadnih država vlast i njena suverena ovlašćenja prelaze od parlamenata i na izborima izabranih „predstavnika naroda“ na one koje niko nikada nije birao niti ih bilo ko u javnosti zna. Takozvani eksperti to nazivaju „postdemokratijom“ ali u realnosti to je diktatura onih koji nemaju nikakvu odgovornost.

Vlast preuzimaju uglavnom institucije koje ljudi u svakodnevnom životu ne mogu da izbegnu i to su pre svega banke. Banke postaju vlast. Mnogo je onih koji su žrtve te nove bankarske „postdemokratije“, ali se nije znalo u široj javnosti, a u Velikoj Britaniji je ovih dana sve to izašlo na videlo, kada se oglasilo nekoliko prominentnih ličnosti, koje su žrtve te, u osnovi, svojevrsne političke diktature banaka.

Istaknuti političar i najaktivniji kritičar savremene politike Najdžel Faraž je objavio da mu je banka, sa kojom je bio više od 40 godina, zatvorila sve račune. I to bez ikakvog objašnjenja. Iako nije rekao koja je to banka list „Dejli mejl“ saznaje da je reč o Coutts & Co, najomiljenijoj banci visokog britanskog društva u kojoj i mnogi članovi Kraljevske porodice imaju svoje račune.

Politička presuda

Faraž veruje da je to „ozbiljna politička presuda na najvišem nivou britanskog sistema“. U prvi mah je, rekao je, pomislio da to ima veze sa prošlogodišnjom tvrdnjom poslanika Laburista Ser Krisa Brajanta, da je Faraž „tokom 2018. od televizije RT, znači Rusije, na ime honorara za nastupe primio 548.573 funti“. I sugerisao je da bi Faraža, koji nije poslanik, trebalo sankcionisati zbog rata u Ukrajini. Ispostavilo se da je to bila kompletna laž.

Te godine Faraž uopšte nije bio na RT. Faraž je rekao da je zamolio Brajanta da povuče tu laž ali on je odbio. Ser Krisu, koji je poznati aktivista LGBT populacije, i u istopolnom braku, nije zatvoren račun u banci.

Potom je sedam drugih britanskih banaka odbilo da Faražu otvori račun i on, praktično, u svojoj zemlji ne može da raspolaže sopstvenim novcem.

On pretpostavlja da bi formalno pokriće za zatvaranje računa moglo da bude jedna novija zakonska forma poznata kao „politički istaknuta ličnost“ (politically exposed person) ili PEP. Taj projekat je još 1987. lansirala Grupa 7 (G7) kao inicijativu protiv korupcije i pranja novca. Ideja je, zvanično, da banke sprovode istrage kada neko ko je PEP otvara račune jer ti ljudi predstavljaju veći rizik. Uvođenje PEP sistema je potrajalo i u Britaniji je uveden tek 2007. i to navodno zbog osoba iz inostranstva a ne iz Britanije. Za banke je taj sistem postao zakonska obaveza 2017. a unutar Regulacije za sprečavanje pranja novca. Ali banke to sada iz političkih razloga primenjuju i na građane Ujedinjenog Kraljevstva. I to ne samo prema istaknutim ličnostima nego i na sve one za koje banke procene da su navodni rizik, kao i na članove njihovih porodica.

Slične sudbine

I posle Faražovog objavljivanja bankarske „političke presude“ javili su se i drugi koje je zadesila slična sudbina i pokazalo se da je to postala redovna praksa banaka a javnost za to nije znala. Ugledni komentator Dominik Loson je otkrio da je i njegova ćerka Domenika prošla kroz sličnu dramu. Jedna banka još 2016. nije htela da joj otvori račun zbog, kako je rečeno, rizika od pranja novca. Istraga banke je sprovedena jer je njen deda, Dominikov otac, Najdžel Loson bio ministar finansija u vladi Margaret Tačer i potom kao lord sedio u Domu lordova. Sada pokojni lord Loson bio je aktivan kritičar britanske i zapadne politike a posebno obmana sa klimatskim promenama. A jedna druga banka takođe nije htela da joj otvori račun ali ne zbog dede, nego ujaka koji je aristokrata, grof, ali nije u Domu lordova.

Sličnu sudbinu je imala i poslanica Konzervativne partije Heder Viler kojoj su dve banke zatvorile račune jer je ona istaknuta javna ličnost pa tako i navodno visoki rizik.

Nedavno je anglikanski sveštenik Ričard Foderdžil objavio da mu je njegova banka „Yorkshire Building Society“ zatvorila račun posle pisma banci u kojem protestuje zbog javne promocije LGBT populacije, na internet portalu banke. Sveštenik Foderdžil je, prema „Dejli telegrafu“, upitao banku „da li je to zaista dobro korišćenje vašeg vremena, vi niste ovde da se bavite socijalnim inženjeringom“ i poručio da on „ima ozbiljne etičke probleme sa transseksualnim elementima i implikacijama da se to promoviše deci i mladim ljudima“. Posle toga mu je zatvoren račun.

I ocu jednog poslanika je takođe zatvoren račun u banci sa kojom je bio punih 60 godina jer je i on u vezi sa PEP sistemom. Kampanji Unija slobode govora je „Pejpal“ zatvorio račune još 2022. godine.

Bankarska diktatura

Veruje se da su računi zatvoreni i hiljadama ljudi samo oni to ne prijavljuju pa nije dospelo do javnosti. Najviše su na udaru zagovornici izlaska iz Evropske unije, Bregzita, i kritičari LGBT populacije i te politike. Bivšem poslaniku Bregzit partije Henriku Overgardu Nilsenu je takođe zatvoren račun u „Metro banci“ a nekoliko članova te nekadašnje stranke prijavilo je da su im računi zatvoreni.

Ali, mnogi se ne mire sa tom „bankarskom političkom diktaturom“ pa je tako inicijativa poznata kao Grupa hrišćanskih sveštenika tužila „Barklis banku“ koja im je zatvorila račune, a na zahtev LGBT aktivista. Banka je izbegla suđenje i nagodila se i grupi platila 20.000 funti kao kompenzaciju.

 

Primetna je poslušnost državnih organa prema LGBT populaciji i u drugim britanskim institucijama. Londonska, Metropoliten policija nosi na rukavu znak crno-bele britanske zastave sa tankom plavom linijom što je simbol poštovanja prema svim stradalim policajcima. Ali je donesena odluka da se taj simbol skine jer bi mogao da uvredi LGBT populaciju. Navodno ta tanka plava linija asocira na neke američke grupe koje se protive LGBT populaciji.

Sve su to naravno političke odluke, to ne može da se dešava bez znanja i odobrenja britanske vlade. I ne samo u Britaniji, gotovo da je već zaboravljeno kako su u Kanadi vozačima kamiona koji su danima protestovali zbog nerazumnih mera zatvaranja zemlje u vreme korona virusa blokirani privatni računi u bankama. Protesti su potom prestali jer njihove porodice nisu imale od čega da žive. Vlade, u stvari, prljave poslove prenose na druge, u ovom slučaju banke ali vremenom služeći vladama banke postepeno postaju vlast. To je opasan proces jer sve se više zagovara uvođenje elektronskog novca, neće biti gotovine, pa onda banke mogu takođe da blokiraju privatni novac i postanu gospodari života ljudi.

Šta je sa slobodom govora?

Banke, barem u Britaniji, već godinama uvode razne formulare koje vlasnici računa moraju da ispunjavaju a sa neverovatnim pitanjima o privatnim kontaktima, članovima porodice i prijateljima. Ti formulari su u stvari prave istrage o ljudima koji ništa nisu zgrešili. Uz to, nije posao banaka da se bave istragama, banke nisu državne agencije. Ali, na ovaj način one postaju vlast. Takođe, finansijska podrška kompanijama se uslovljava brojem zaposlenih iz LGBT populacije i etničkih manjina. Bez, prema proceni banke, dovoljnog broja takvih nema ni finansijske podrške.

I sve se to dešava u zemlji koja je zaista bila šampion i primer slobode govora i koja je imala legendarnu instituciju Hajd parka gde su svake subote dolazili prvaci te slobode. Država je obezbeđivala i govornice kao i zaštitu onih koji slobodno govore.

 

Vremena su se očigledno promenila i sada banke zatvaraju privatne račune onih koji nisu ništa zgrešili nego imaju drugačije političko mišljenje i ne prihvataju „zvaničnu verziju“. Banke guše slobodu mišljenja i govora. To je skriveni oblik političke borbe protiv neistomišljenika.

Nameće se, međutim, i ključno pitanje – ko donosi odluke o zatvaranju računa. Da li su to ljudi „bez lica u sivim odelima“ ili čak takozvani sistem veštačke inteligencije. Ali, ko hrani taj sistem? U svakom slučaju ništa ne može bez britanske vlade, bez političke odluke.

Ministarstvo finansija negira da se zatvaraju računi ljudima sa drugačijim političkim viđenjima. I podseća da je to u stvari regulativa Evropske unije koju je Britanija usvojila dok je bila članica te integracije. Pošto se u javnosti probudilo veliko nezadovoljstvo naloženo je da se ta regulativa „preispita“.

(RT Balkan)