Podgoričanka kašira ikone: Za izradu ikone treba imati poseban pristup i smirenost!
Jovana Radonjić, mlada Podgoričanka, za naš portal objasnila je tehniku koja se zove kaširanje ikona i popričala sa nama o nekim njenim počecima u izradi ikona u ovoj tehnici.
„Od malena primjerom najprije svoga oca, veoma sam zavoljela sve vezano za crkvu i ikone. Još kao dijete sam pokušavala na papir olovkom da prenesem ikonu koja je bila okačena i koja je dan danas u domu mojih roditelja „Rođenja Hristovog“, ali pošto se taj talenat za slikanjem i crtanjem nije razvio da li zbog zanemarivanja istog, ili obaveza koje je nosila škola, razni sportovi na koje su me roditelji upisivali, zaista ne znam da objasnim“, kazala je Jovana.
Rekla je i to da uprkos godinama koje su prolazile i obavezama koje su se nizale, ljubav prema ikonama nije prošla.
“Dosta godina kasnije želja koju sam imala, da prenesem ikonu na papir ili drvo nije prošla, već se pretočila u nešto drugo, a to je tehnika koja se zove „kaširanje ikona“.
Kaširanje ikona je za one koji ne znaju tehnika prenošenja odštampanih ikona na drvo, uglavnom medijapan“, objasnila je.
Kazala je da nije imala u planu da započne izradu ikona u toj tehnici već da je to sve spontano išlo:
“Sasvim spontano sam došla na tu ideju, a neko ko mi je pomogao da se dublje upoznam sa tim jeste moj duhovnik, od koga sam i naučila kako da kaširam ikone.Isprva sam bila malo da kažem brza htjela sam da naučim odmah sve, međutim, kada sam uzela da odradim prvu ikonu, nešto nije išlo.”
Na naše pitanje šta je to što nije išlo po planu, Radonjić je odgovorila:
“Mislila sam da je nešto pogrešno u samom postupku i redosledu,međutim, nije bilo.
Više je bilo do toga što sam imala ogromnu želju da odmah naučim i da krenem sa izradom pa sam samim tim i radila to brzo.”
Za izradu ikona bilo da ih slikate ili kaširate treba poseban pristup i smirenost.
“Onda sam shvatila da nije bilo niti do postupka, a kamo li do redosleda, već da za izradu ikona treba poseban pristup koji se ogleda u tome da jednostavno čovjek kad radi ikone mora biti prisutan. Bilo šta, što može da čovjeku skrene pažnju u trenutku izrade same ikone mora da se skloni i ugasi, bio to telefon, televizor, čak i sama prisutnost ljudi zna da ometa. Najbolje ikone nastale su onda kada sam bila sama. “
Istakla je i da su većina ikona koje je odradila završile kao poklon.
„Veliki broj ikona koje sam odradila su bile poklon. Nema veće radosti od one kad neko poželi da ima ikonu koju ste izradili u svom domu i to je ono što me ustvari i održalo u svemu tome.“
Ikone koje su joj, po njenim riječima, bile najdraže za rad su: Ikona Presvete Bogorodice, Gospoda Isusa Hrista, Sv.Vasilija, Sv.Jovana Krstitelja i Sv.Petke.
„Posebnu ljubav osjećam prema ikonama Majke Božije, ne znam to da objasnim, ali mislim da tu i ne trebaju neka velika pojašnjenja, a posebno su mi drage i ikone Hristove, Sv.Vasilija, Sv.Jovana i sv.Paraskeve“,kazala je Radonjić.
Ljudi su iz neznanja umjeli da kažu:“A šta je tu teško, to se samo tako zalijepi za drvo“.
“Kad ljudi kažu: „A to se samo zalijepi na drvo, nije to neka procedura”, nisam mnogo komentarisala jer je bilo jasno da onaj ko to kaže ne zna šta sve stoji iza izrade ikona ovom tehnikom”, objasnila je.
Za kraj je dodala da bi voljela da ima dar da može i da ih samostalno oslika, ali to je, kako navodi, neka potpuno drugačija dimenzija.
“Voljela bih kada bi mi Bog dao dar da ih samostalno oslikam, međutim, to je nešto vjerovatno čemu nisam dovoljno dorasla”, zaključila je.
