Pod tepihom više nema mjesta

Piše: Branko Pavlović

 

Znate kad za nekoga kažemo „ma, on ne rešava probleme, samo ih gura pod tepih“? E, pod tim zapadnim (američkim) tepihom više nema mesta. Tepih izgleda groteskno, a i može da se padne hodajući po njemu i kad niste g. Bajden. O tome govorim u ovom tekstu.

KiM, Srpska

Stiglo se do kraja. Od silnih priča o vrednostima, visokim standardima, ljudskim pravima… došlo se do proste direktive Zapada: otimamo vam i Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku. Prosto vam otimamo, a vi Srbi treba da se složite s tim, a poželjno je da i iskazujete radost zbog toga. Slaganje sa otimačinom je obavezno, a iskazivanje radosti je opciono (za sada).

Kršenje međunarodnog prava – pod tepih. Izazivanje nestabilnosti i provociranje mogućih sukoba – pod tepih. Izostanak bilo kakve validne argumentacije – pod tepih. Uništavanje razvojnih ljudskih potencijala, jer će sve najbolje napustiti ove prostore ako se otimačina sprovede – pod tepih.

Jedini ustupak je da bi tepih mogao biti pirotski.

Ukrajina

Od prognoziranog brzog poraza Rusije stiglo se u svim izjavama Zapada do teško održive odbrane Ukrajine. Uz napomenu da su teritorijalni gubici Ukrajine neminovni.

Vojni slom Rusije – pod tepih. Pomoć Ukrajini, koliko god bude potrebno i koliko god dugo bude bilo potrebno – pod tepih. Ekonomski slom Rusije – pod tepih. Politički slom Rusije – pod tepih. Mobilisanje NATO snaga kao prevencija pobede ruske vojske u Ukrajini – pod tepih.

Evropska unija

Od prosperiteta na osnovu sleđenja američkih interesa, uz koje će i EU postići zavidan razvoj, stiglo se do iscrpljujuće „klackalice“ inflacije i stagnacije, produžene i sve obuhvatnije recesije i značajnih političkih tenzija u okviru gotovo svih država EU.

Bajke o prosperitetnim mogućnostima zelene agende – pod tepih. Poštovanje ustava i zakona – pod tepih. Tvrdnje o stabilnom i rastućem životnom standardu – pod tepih. Demokratija – pod tepih.

Bliski istok

Od moralne nadmoći Zapada i Izraela, stiglo se do potpunog gnušanja celog ostatka sveta prema Izraelu i SAD. Od egzaltacije o tome kako će izraelske odbrambene snage za nekoliko dana da počiste borce Hamasa, došli smo do toga da nakon tri meseca sami visoki oficiri Izraela kažu da će morati da ratuju još šest meseci. Protiv 40 ili nešto više hiljada boraca Hamasa. I to ne obazirući se, a ja mislim i namerno uništavajući civilno stanovništvo u Gazi.

Prava dece na život – pod tepih. Prava ostalih civila na život – pod tepih. Pravo na ishranu i lečenje – pod tepih. Navodna neprikosnovena vojna nadmoć – pod tepih. To da eskalacija sukoba u regionu vodi Izrael u potpunu propast – pod tepih. Izraelci koji su taoci i njihova sudbina – pod tepih. Ugled Amerike u tom regionu – pod tepih sve za račun Netanjahua.

SAD

Amerika beleži privredni rast ali je on u celini zasnovan na: budžetskom deficitu SAD (to će reći na novim zaduženjima, a ne na vitalnosti privrednog sistema), prelivanju bogatstva iz Evrope ka SAD (naročito iz Nemačke) i uobičajenim pozicijama dolara i berze. Stvarnih fundamenata za održivi razvoj nema.

Problemi sa odnosom referentne kamatne stope, inflacijom i privrednim rastom se zgušnjavaju. I nema dobrog rešenja.

Naime, polovina javnog duga SAD, a to je 17 hiljada milijardi dolara, dolazi na naplatu ove i sledeće godine (nešto manji deo od toga i 2026). Ako se kamata ne spusti, ti dugovi će se plaćati novim zaduživanjem, ali sada po mnogo većim kamatama nego u vreme nastanka tih dugova. Ako se kamata smanji, biće nešto lakše, ali će se vratiti inflacija.

Pored toga, velike banke su ranije kupile obveznice sa manjim prinosom (kamatom) i ako se nastavi sa ovim višim kamatnim stopama na nove obveznice, te banke će stalno knjižiti manji prinos od konkurencije. A to preti da deponenti tih velikih banaka prosto povuku svoje depozite i pređu kod konkurencije koja sada ima finansijskog prostora da im ponudi nešto povoljnije uslove. Dakle, zahtev izvesno ide ka FED-u da smanji referentnu kamatnu stopu. Ali onda opet sledi inflacija i neodgovorno investiranje.

Nezavisno od prethodno navedenog, ove godine će više od 500 (možda i svih 700) od hiljadu manjih banaka u SAD bankrotirati. Iz sasvim drugih razloga, pre svega velikih potresa u oblasti građevinarstva, zbog čega njihovi klijenti neće moći da vrate kredite. To će dodatno snažno uzdrmati finansijski sektor i posledično dovesti do velikog usporavanja u realnom sektoru privrednih aktivnosti.

A tome onda treba dodati sve probleme izbornog ciklusa, pa i šokove za američku javnost kada se izvan SAD u svetu bude događalo sve suprotno od onoga što su im njihovi mediji najavljivali.

Realna vojna nemoć SAD da efikasno reši zadatke koje joj postavlja politički vrh (misli se, naravno, izvan nominalnih državnih funkcija) – sve se to gura pod tepih. Strukturni problemi privrednog sistema SAD – pod tepih. Nemogućnost da se narasle tenzije razreše na osnovama postojećeg političkog sistema – pod tepih. Gubitak (relativni) finansijske i tehnološke nadmoći u svetskim okvirima – pod tepih. Potpuni gubitak „meke moći“ izvan zapadne sfere uticaja – pod tepih.

Možda je najbolja ilustracija za tvrdnju da pod tepihom nema više mesta pokušaj da se sudski zabrani političkom konkurentu da učestvuje na izborima. Slične ideje su i prema AfD u Nemačkoj. To sad, međutim, ostaje na najvidljivijem mestu politike, koja je suštinski krahirala. I to se ne može gurnuti pod tepih.

A ko stvarno napreduje? Pa, ona društva koja ne guraju probleme pod tepih, nego o njima raspravljaju, nalaze rešenja, pa ih u hodu menjaju ako se pokaže da prvi pokušaj nije dobar. Društva koja, u osnovi, veruju svom narodu.

To je veoma poučno i za Srbiju. Nikakvo sleđenje propalih ideja Zapada, nikakvo odstupanje od temeljnih uverenja naroda, i vođenje politike koja će otvarati razvoje perspektive, a ne zarad stranih interesa rizikovati pad u bankrotstvo.

Konkretno to znači: ne zaduživati se za projekte kao što je Ekspo, vratiti infrastrukturu „Telekomu“, ne temeljiti razvoj na direktnim stranim investicijama, potpuno promeniti monetarnu politiku, ostvariti realnu kontrolu nad novčanim tokovima, osloniti se na domaću pamet, povećati efikasnost svih sistema. Ukratko, zahvaliti se MMF-u na saradnji.

Guranje pod tepih ima svoja ograničenja i ako si Amerika. Ali je guranje pod tepih za Srbiju još mnogo opasnije i skuplje.

(RT Balkan)

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)