Počinje li veliki povratak: Gradovi postaju poprište nemilosrdne borbe za goli opstanak

Last updated jan 5, 2021

Od marta do maja Njujork je napuštilo 420.000 ljudi i to najbolje svedoči da je pandemija koronavirusa pipke pustila u sve sfere društva.

Da li je podatak iz Njujorka najava da je došao kraj poznatom trendu – migracijama koje su u poslednja dva vijeka išle samo u jednom smjeru, iz sela i manjih mjesta u velike gradove. Kreće li – veliki povratak?

S obzirom na podatak Međunarodne organizacije rada pri UN, da je samo od aprila do jula bez posla u svijetu ostalo 300 miliona ljudi, a samo u Americi državnu pomoć tražilo 40 miliona onih koji su ostali bez posla, ne čudi talas napuštanja velikih gradova.
Šta čovjek bez posla, ili sa znatno smanjenom platom, može da traži u velikim gradovima sa velikim izdacima za zakupninu stana ili poslovnog prostora i sa troškovima života koje ne može da podmiri. Najveći broj država je među prvim mjerama imao pomoć onima koji su ostali bez posla, ali ona, jasno je, ne može da traje u nedogled i biće sve manja.

Gubitak posla zbog koronavirusa i skupi troškovi života u velikim gradovima su učinili svoje. Ljudi su prije želeli da nađu svoje mesto u Njujorku sada je obratno – žele da odu.

„Naš posao cveta! U poređenju s prošlom godinom i od izbijanja pandemije imamo 350 odsto više zahtjeva“, izjavila je posrednica za prodaju nekretnina u Njujorku, Alison Bernstajn. I dok su, kako kaže, ljudi pre želeli da nađu svoje mesto u Njujorku sada je obratno – žele da odu.

Da li je to trenutno, ili je koronavirus koji je za kratko vrijeme pokorio cijeli svijet, natjerao ljude ne samo da drugačije razmišljaju o finansijama, nego i o životu, životnim prioritetima, navikama.
Demografi kažu da je ipak ovo suviše kratko vrijeme i da imamo malo podataka da bi na osnovu toga mogli da se izvlače zaključci. To što sada znamo je, kako je rečeno, više utisak, a podaci o prometu nekrketnina su tek jedan od elemenata neophodnih za ozbiljnu analizu, jer je mijenjanje mesta boravka ipak složeno da bi tako lako postalo masovna pojava.

„Ljudi, ne samo u SAD, dovode u pitanje smisao života u gradu u situaciji kada nisu svakodnevno vezani za posao. Jer, zbog ove situacije nemaju ono što im grad inače nudi, kolektivne manifestacije, pozorišta, bioskope, izložbe, ono što grad čini atraktivnim“, kaže naš sagovornik.

Ili, kako bi to Njujorčanka Berstajn rekla – živiš u gradu jer želiš da budeš u gradu, ali kad sve bude zatvoreno i nestane čitava kultura života, onda je veoma teško.

„Nemate više one benefite, ostaju vam samo troškovi velikog grada i u tom smislu njegovo napuštanje je racionalan izbor.

Da li će to na duži rok da promijeni navike to je sada teško reći. Sjetimo se da se nakon one proljetošnje situacije, kada smo bili u izolaciji, stari život vratio preko noći. Ljudi su nastavili sa starim navikama i teško je reći da li će ih korona promijeniti. To će u velikoj mjeri zavisiti od toga koliko će čitava ova situacija da traje“, smatra Vuletić.

Dobra infrastruktura u selima i manjim mjestima je preduslov normalnog života i rada u manjim mjestima.
Ako bi, kao što najave postoje, vakcina relativno brzo bila dostupna, pošto se u Rusiji ona već pojavila, on pretrpostavlja da će se ljudi vratiti starom sistemu načina razmišljanja.

„Ukoliko bi, međutim, ovo sve potrajalo, a možda će neki i sada uočiti prednosti života u manjim mjestima, to bi onda moglo da izazove neke druge posledice“, mišljenja je ovaj sociolog.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Mihail Arandarenko, čija specijalnost su migracije, smatra da je jedna stvar, kao u našem slučaju, pobjeći u neku vikendicu na Trešnji ili u Grockoj, a potpuno druga da odatle putujete na posao.

„Jedini dugoročni razlog da se ljudi sele iz gradova je što su u ovoj situaciji otkrili prednosti rada od kuće, odnosno rada na daljinu, koji kod nas nije toliko izražen zbog toga što nemamo dovoljno dobru infrastrukturu“, kaže Arandarenko.
Drugačije je, kaže on, u zapadnim zemljama gde je gustina naseljenosti veća, a infrastruktura koja je neophodna da ljudi nornalno žive i rade u manjim mjestima se ne razlikuje od one u gusto naseljenim gradovima.

„Postoji jako mnogo faktora koji treba da se promijene da bi došlo do deurbanizacijue i da bi ljudi mogli da žive izvan gradova, jer je to teže sprovesti zbog infrastrukture koja je na selima nedovoljna“, smatra Arandarenko.