Po planu Francuske i Njemačke: Kurti insistira da se dijalog vodi po „novom predlogu EU“ koji je neprihvatljiv Srbiji

PREMIJER privremenih institucija na Kosovu i Metohiji Aljbin Kurti insistira da se dijalog Beograda i Prištine vodi po „novom predlogu EU“, odnosno nemačko-francuskom planu koji će, kako je naveo, dovesti do međusobnog priznanja.

On je time, na sto stavio dokument koji i dalje nije zvaničan predlog, a već ga je dodatno „začinio“ i tačkom o uzajamnom priznavanju, iako u dokumentu Emanuela Makrona i Olafa Šolca, koji je nedavno procurio u javnost, nema ovako otvoreno formulisane odredbe.

Tim stavom Kurti je samo još jednom potvrdio da Briselski sporazum, na koji su potpise stavili predstavnici Beograda i Prištine, uz posredovanje i garancije Brisela, za njega više ne postoji, iako je ovaj dokument skoro deset godina osnova svih pregovora. NJegova ideja je praktično razrada berlinske najave predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je kazala da bi pomenuti tekst Francuza i Nemaca trebalo da bude okosnica dijaloga naših i prištinskih vlasti.

Priznavanje neće biti jedina tema sporazuma, ali mora da ima ključno mesto, jer bi se dijalog bez priznavanja samo nastavio bez dogovora. Smatram da je poslednji predlog dobra osnova za dalje razgovore. Vidim u njemu tekst zasnovan na vrednostima – rekao je juče Kurti, nazivajući nemačko-francuski predlog dokumentom koji su podržali Vašington, Berlin i Pariz.

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže za „Novosti“ da konačna verzija sporazuma koji bi bio ponuđen Beogradu i Prištini još nije gotova i da je očigledno da trenutno „kruže“ radne varijante koje se još dorađuju:

– Izvesno je da postoje razgovori sa dve strane, vode ih Francuzi i Nemci, i pokušavaju da ih usaglase, da se pokuša da se pronađe minimum zajedničkih interesa. Međutim, sudeći po ovom Kurtijevom nastupu, on u startu ruši tu mogućnost, jer je za nas sporazum koji bi u osnovi imao priznavanje lažne države neprihvatljiv. Nama naruku ne ide ni to što je to suštinski i pozicija većine u EU, da je Kosovo nezavisna država. Videćemo da li će biti sluha u Briselu da takav dokument ne bi imao nikakvu budućnost jer Beograd na njega ne može da stavi paraf. Postoji i opcija da je ova Kurtijeva poruka namenjena albanskoj javnosti, želeći da se prikaže kao čvrst lider, mada sudeći prema dosadašnjoj destruktivnoj politici Prištine koja uporno blokira dijalog i izaziva nestabilnosti u pokrajini, to je malo verovatno.

Da li je Kurti konačno spreman da krene u pravcu kompromisa ili i dalje igra opasnu igru zauzimanja severa i proterivanja Srba kako bi zaokružio nezavisnost lažne države, moglo bi da bude jasnije 21. novembra, kada stupa na snagu odluka o kaznama od 150 evra za one koji i dalje imaju vozila sa srpskim registarskim tablicama.

Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije, ukazuje da se Kurti već oglušio o zahteve EU da odloži preregistraciju:

– Da li Kurti može da promeni stav u poslednjem trenutku, to ćemo da vidimo. U poslednjem trenutku je pronađeno i rešenje u vezi sa ličnim kartama. Albanci su prilično tvrdi i izazvali su ogromno nezadovoljstvo srpskog naroda na severu Kosova.

Govori se da Kurti ima podršku Nemačke već duže vreme, ali ima podršku – u čemu? To je sad suština, da li on zaista ima podršku u tome da minira dogovore koji su postignuti još pre 10 godina u Briselu?

Prema nezvaničnim informacijama albanskih medija, plan Šolca i Makrona se sastoji od devet članova i liči na princip „dve Nemačke“. U dokumentu se tako navodi da će Kosovo i Srbija razvijati međusobne normalne odnose dobrosusedstva na osnovu jednakih prava, da će Beograd prihvatati Kosovo kao članicu Ujedinjenih nacija, da će dve strane sporove rešavati mirnim putem, da Srbija ne može da opstruiše put Kosova ka EU, a ni da lobira protiv lažne države u pet zemalja koje ga nisu priznale u okviru EU, kao i da ometa članstvo u Savetu Evrope… Predviđa se da Kosovo i Srbija razmene stalne misije.

Za Beograd je ovaj plan, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, neprihvatljiv, kao i stolica za tzv. Kosovo u UN. Srbija je na ponudu Šolca i Makrona, kako je istakla premijerka Ana Brnabić, odgovorila non-pejperom.

Situacija na KiM i mogućnost dogovora dve strane juče su bili tema i na sastanku ministara spoljnih poslova EU u Briselu. Šef diplomatije „dvadesetsedmorke“ Đozep Borelj izjavio je uoči sastanka da je Unija Beogradu i Prištini iznela predlog za rešavanje situacije na severu pokrajine:

– Izneli smo predlog za izlazak iz krize, oni treba da ga razmotre. Radi se o dobrom rešenju. Pre nekoliko dana sreo sam se s predsednikom Vučićem i premijerom Kurtijem u Parizu. Na nesreću, na ivici smo nove krize i moramo da izađemo iz aktuelne situacije, da tražimo konstruktivan pristup.

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku se opet obratio „obema stranama“ sa zahtevom da ispune dogovoreno.

– Pozivam obe strane da ispune obaveze, da ispoštuju angažmane i primene sporazume od kojih su neki postignuti još pre mnogo godina – rekao je Borelj.

Evropski šef diplomatije je potvrdio da je jučerašnji sastanak, posvećen uglavnom situaciji u Ukrajini, bio delom okrenut i Zapadnom Balkanu. Ministri su, prema najavama, razmenili mišljenja o regionu, „uključujući i uticaj ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i odgovor EU u tom pogledu“.

Šefovi diplomatija zemalja članica su napravili presek od poslednje rasprave u maju ove godine, s posebnim fokusom na usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Srbija je u ovom segmentu posebno predmet kritika, zbog neuvođenja sankcija Moskvi, kao i zbog smanjenog procenta usklađenosti u odnosu na prošlu godinu.

Jedna od jučerašnjih tema vezanih za Zapadni Balkan bila je i aktuelna energetska kriza i pomoć EU u toj oblasti. Ministri su se fokusirali na trenutne tenzije između Beograda i Prištine, političku situaciju u Crnoj Gori i stanje u BiH. Ova razmena mišljenja prethodila je Samitu EU – Zapadni Balkana, koji će biti održan 6. decembra u Tirani.

MUSAROVA PRVO OBILAZI KOMŠILUK

NOVA predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar izjavila je da će za svoje prvo putovanje u inostranstvo izabrati zemlje Zapadnog Balkana, navodeći da je posebno brinu odnosi Beograda i Prištine. Ona je rekla da bi njen prvi izbor bila poseta Nemačkoj, glavnom trgovinskom partneru Slovenije, ali da su je nedavni događaji na Zapadnom Balkanu naveli da se predomisli. Predsednica je istakla da smatra da Slovenija predstavlja „prozor i vrata u EU za region Zapadnog Balkana“.
VIDAN NAPREDAK NA POLJU VIZA

U PALETI pritisaka na Srbiju u vezi sa tzv. Kosovom i sankcijama Rusiji, Brisel je u jednom trenutku potegao i mogućnost da se našim građanima ponovo uvedu vize sa EU, zbog navodno velike „propustljivosti“ migranata ka Zapadnoj Evropi. Naša zemlja je brzo reagovala i povukla određene korake u pravcu usklađivanja naše vizne politike sa EU, što je juče pohvalila i portparolka EK Antija Hiper.

– Srbija je napravila napredak u harmonizaciji. Zemlja je uskladila svoju listu sa vizama za Tunis i Burundi u oktobru i novembru, a sada radi na daljoj harmonizaciji svoje vizne politike – rekla je Hiperova.