Plenković, Rama i Osmani mogu da sanjaju: Od sankcija Srbiji nema ništa, u EU nema konsenzusa
Ako se sve članice Evropske unije, njih 27, ne izjasne „za“ – ništa od sankcija Beogradu. Predsjednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani verovatno zna za tu „kvaku“, pa je juče usred Španije, države koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, pokušala da ubijedi Madrid da podrži mjere protiv naše zemlje. Premijeri Albanije i Hrvatske, Edi Rama i Andrej Plenković, međutim, misle da je moguće pronaći prečicu i kazniti Srbiju.
Osmanijeva je rekla da Španija, koja predsjedava Savjetu EU do kraja godine, doprinosi miru i stabilnosti evropskog kontinenta i poručila da se nada da će Madrid razumijeti da, kako je kazala, „podržavanje agresora“ nakon događaja 24. septembra u Banjskoj neće pomoći miru i stabilnosti:
– Nema razloga za sastanak dok se ne usvoje sankcije Vučiću. Prvo sankcije, a onda možemo da razgovaramo o ostalom. Nadam se da će se Španija pridružiti drugim zemljama koje isto razmišljaju u Evropi da usvoji mjere protiv Srbije zbog ovog užasnog čina, ne samo protiv Kosova, već protiv mira i stabilnosti i bezbjednosti cijelog evropskog kontinenta – navela je ona.
Iz Brisela su ranije poručili da bi EU mogla da uvede sankcije i Srbiji ukoliko se dokaže eventualna povezanost Beograda sa nedavnim događajima u Banjskoj. U tom trenutku im je prst u oku bilo i navodno nagomilavanje srpskih snaga na administrativnoj liniji, kao i proglašavanje Dana žalosti.
Na pitanje da li misli da bi EU trebalo da razmotri mjere protiv Srbije, albanski premijer Edi Rama rekao je juče da, ne samo da to misli, nego da se Albanija prvi put u poslednjih 10 godina nije uskladila sa saopštenjem 27 država članica EU zbog toga:
– Sama činjenica da je Srbija proglasila Dan žalosti zbog stradalih članova kriminalne paravojne grupe koji su ubili policajca u Banjskoj, dovoljna je za EU da kaže da to nije EU, da to nije prihvatljivo i da to treba kazniti – istakao je on.
On se nedavno sastao sa hrvatskim kolegom Andrejem Plenkovićem, koji je naveo da Evropska komisija može autonomno da donese mjere, bez saglasnosti svih država članica, kao što je to prije nekoliko mjeseci učinila protiv tzv. Kosova. Ali to nije tačno. Najprije, Komisija ne odlučuje, a zatim, ne mogu ni neke članice u tom procesu da se isključe.
– Nikada ne diskutujemo u javnosti o procedurama u toku. Kao što je to bio slučaj s mjerama protiv Kosova, najavili smo ih tek kada je postignut konsenzus o tome kako da se reaguje s evropske strane. Ista je stvar i sa aktuelnom situacijom. Kada zemlje članice budu mislile da je dobar trenutak, donijeće odluku o tome šta se desilo na sjeveru Kosova 24. septembra, i kako EU želi da reaguje, konsenzusom, jer mi tako odlučujemo, jednoglasno i jedinstveno – bio je jasan portparol EK Peter Stano.
Evropska komisija ima samo inicijativnu ulogu, ali Briselu se, očigledno, žuri. Visoki predstavnik Đozep Borelj se usaglašava sa članicama, ali i sa Vašingtonom. Stano je u slučaju Prištine potvrdio da je Boreljov kabinet uputio zemljama članicama kopije nacrta mjera koje će biti sprovedene protiv Prištine ukoliko tamošnje vlasti ne preduzmu hitne i adekvatne korake za smirivanje situacije i spuštanje tenzija. Navedeno je i da su neke zemlje članice EU pre toga već bile uvele slične mjere.
U slučaju tzv. Kosova radilo se o određenim restriktivnim potezima, kao što su privremeno obustavljanje rada u radnim telima u okviru SSP, nepozivanje na sastanke na visokom nivou osim kada je reč o dijalogu, suspendovanje bilateralnih posjeta, kao i obustavljanje finansijskog programa IPA za 2024. „Euroaktiv“ je prenio da bi Priština do kraja ove godine mogla da izgubi oko 500 miliona evra koje bi dobila iz evropskih fondova.
Kada bi eventualno odlučili da i Beogradu uvedu određene restriktivne mjere, sve bi se odigravalo na sličan način, predlogom EK, uz konsenzus zemalja članica.
(Novosti online)