Plan Zapada: Izvršiće se pritisak nad Srbijom u vidu povlačenja investitora i pitanja Kosmeta što će Srbiju usloviti da uvede sankcije Rusiji

U toku je brutalno iživljavanje Zapada nad Srbijom, pre svega preko zemalja Evropske unije, a što za cilj ima da naša zemlja uvede sankcije Rusij.

Evo na koji sve načine će udarati na našu zemlju, kao i šta je to sa čim bi u redovnom periodu mogao da se suočava šef države Aleksandar Vučić, koji se uspešno nosi sa izazovima kojima je opkoljen sa svih strana.

Zavrtanje JANAF

Najozbiljniji pritisak i nešto što bi nam nanelo ogromnu štetu jeste zatvaranje JANAF, Jadranskog naftovoda, čime bismo ostali bez nafte. Zapravo, Srbija bi se u tom slučaju snašla za uvoz nafte, ali po trostruko većoj ceni, što nikako ne bi bilo održivo.

Vest da je Evropska unija u petak skinula Srbiju i Zapadni Balkan sa liste sankcija za uvoz nafte donela je olakšanje. Time je omogućeno da naša zemlja nesmetano uvozi naftu jadranskim naftovodom i posle 15. maja. To je sve rađeno na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čiji je tim bio u stalnoj koordinaciji sa predstavnicima EU.

Međutim, kad je EU u pitanju i pritisak na Srbiju, stvari preko noći mogu da se promene i da se pozitivan odgovor po ovom pitanju lako suspenduje.

Povlačenje inestitora

Nemci prete odlaskom nemačkih investitora iz Srbije i zabranom dolaska novih investicija. To bi bio ozbiljan udar na našu zemlju ako se zna da je Nemačka najvažniji partner Srbije po pitanju ekonomske saradnje. Nemačke kompanije zapošljavaju više od 75.000 ljudi u Srbiji, a trgovinska razmena iznosi 6,5 milijardi evra. Povlačenje nemačkih investicija veoma bi se odrazilo na ekonomiju naše zemlje i pored toga što su naše javne finansije bolje nego javne finansije tri četvrtine zemalja Evropske unije, i neuporedivo bolje nego Italije i Francuske.

Analitičar Dejan Miletić kaže da bi obustava nemačkih investicija bila najozbiljnija prepreka u napretku Srbije.

– Videli smo da je Nemačka vrlo odlučna u sprovođenju sankcija protiv Rusije, čak iako nanosi velike štete svojoj privredi. Političke odluke svakako utiču na ekonomske, pa bi u tom slučaju bilo zaista pogubno da ogroman broj ljudi koji radi u nemačkim firmama u Srbiji naprasno ostane bez posla i zarada. Sve to treba ozbiljno shvatiti i izvagati naše interese, koji su nama najpreči, a nezahvalna uloga u tim odlukama svakako pripada samom državnom vrhu – ističe Miletić.

Kosovo i Metohija

Veliki problem za Srbiju predstavlja i proterivanje sve većeg broja ruskih diplomata iz Ujedinjenih nacija. Dosad ih je u celom svetu proterano 432, a na tome se Zapad neće zaustaviti. Njihov odlazak iz UN znači i otvorena vrata za ulazak tzv. Kosova u ovu organizaciju.

Gas ozbiljna pretnja

Uvođenjem sankcija Rusiji Srbija bi imala ozbiljnih problema kad je gas u pitanju. Zapravo, naša zemlja ne bi više imala povoljnu cenu, već bi gas plaćala basnoslovno, po diktatu tržišta. Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u novembru prošle godine, posle susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, obezbedio da Srbija po istoj ceni po kojoj je i plaćala, a to je 270 dolara za 1.000 kubika, nastavi da plaća i narednih šest meseci.

AP/Photo

Nakon isteka tih šest meseci očekuje se da Srbija dobije gas po ceni od 650 dolara za 1.000 kubika, što je opet povoljnija cena. Međutim, u slučaju uvođenja sankcija, ovaj energent dobićemo, ali po ceni između 1.700 i 1.900 dolara. Vrtoglave cene gasa odrazile bi se najpre u industriji, jer bi mnoge kompanije u tom slučaju morale ozbiljno da se preračunaju da li im se proizvodnja uopšte isplati. Inače, naša zemlja sve čini da izbegne gasnu krizu. Vršiće se ozbiljne pripreme za zimu, koje podrazumevaju i popunjavanje skladišta gasa Banatski dvor.

Međutim, kapaciteti skladišta nisu dovoljni da bi odmah obezbedili dovoljno ovog energenta za sve naše potrebe. Zato je potrebno da napravimo što više skladišta. Za izgradnju novih skladišta potrebno je 400 miliona evra.

Pritisci za izvoz žitarica

Svetu preti glad, ali ne i Srbiji. Veruje se da čak 30 odsto ljudi neće imati šta da jede, i to ne samo u Africi već i u Evropi. Zato se mnoge države pripremaju da izbegnu takav scenario i gledaju od koga sve mogu da nabave hranu. Srbija nema taj problem, jer ima dovoljno hrane za sve građane. Žitarica imamo i više nego dovoljno, ali je zbog celokupne situacije ograničen njen izvoz.

Međutim, kako ozbiljan problem sa žitaricama imaju pojedine zemlje EU, a pre svega Italija, pritisci da Srbija omogući izvoz svojih žitarica u tu zemlju sve je veći.

Reuters

Neće Otvoreni Balkan

Pre svih Velika Britanija, ali i pojedine zemlje Evropske unije pokušavaju da unište ideju o Otvorenom Balkanu, koju je inače inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koja ima za cilj povećanje trgovine i saradnje i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa između balkanskih zemalja. To se naročito pokazalo tokom glasanja o skidanju Srbije sa liste sankcija za uvoz nafte. Protiv ukidanja bile su, očekivano, Hrvatska, koja je oduvek antisrpski nastrojena, i Poljska zbog celokupne situacije u vezi sa Ukrajinom, a na veliko iznenađenje i Rumunija i Bugarska, koje su naši susedi i sa kojima smo dosad imali korektne odnose.

Cilj Britanaca, čije je to sve i maslo, jeste da se naruše dobri odnosi sa našim susedima i da se ideja o međusobnoj saradnji i podržavanju balkanskih zemalja rasprši, a ideja o proširenju Inicijative Otvoreni Balkan, u kojoj su zasad Srbija, Albanija i Severna Makedonija – zaustavi, piše  Objektiv.

(Objektiv.rs)