Pepe Eskobar: Treći svjetski rat je već počeo

Državni i nedržavni akteri vuku niz asimetričnih poteza na svjetskoj šahovskoj tabli kako bi okončali zapadni „poredak zasnovan na pravilima“, koji predvode SAD, a njegova avangarda je jemenski pokret otpora „Ansar Alah“, piše brazilski analitičar Pepe Eskobar za sajt „Kredl“.

Pokret „Ansar Alah“ je apsolutno neumoljiv: nedavno su oborili dron „MK-9 riper“, vrijedan 30 miliona dolara.

Oni su prvi na Globalnom jugu koji su počeli da koriste protivbrodske balističke rakete i protiv komercijalnih brodova i protiv brodova američke mornarice. U svakom smislu, „Ansar Alah“ je u ratu sa američkom mornaricom.

Pokret otpora „Ansar Alah“ uništio je jedan od ultrasofisticiranih autonomnih podvodnih dronova američke mornarice, zvani „remus 600“, vredan 1,3 miliona dolara.

Šta je sledeće? Globalni jug je po svaku cenu spreman da međunarodnu razmenu plaća u domaćim valutama i da zaobiđe američki dolar.

Sve gore navedeno pokazuje da zapadni hegemon možda više nije ni papirni tigar, već samo papirna pijavica.

U tu veliku sliku ulazi istinski lider Globalnog juga, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva.

Kada je Lula definisao tragediju u Gazi kao genocid, on je govorio u ime Brazila, Latinske Amerike, Afrike, BRIKS-a i ogromne većine Globalnog juga. Nije ni čudno što su cionistički pipci širom Globalnog severa, plus njegovi vazali na Globalnom jugu, izgubili razum.

Tel Aviv je proglasio su Lulu „personom non grata“ u Izraelu. Ali Lula nije pobio 30-ak hiljada Palestinaca, među kojima je bilo najviše žena i deca. Istorija će biti neumoljiva: oni koji su počinili genocid će na koncu biti proglašeni za „persone non grata“.

To što je izgovorio Lula očigledno je prethodno dogovoreno sa Moskvom, Pekingom, Teheranom i, naravno, Afričkom unijom. Lula je govorio u Adis Abebi, a Etiopija je sada članica BRIKS-a 10.

Osovine otpora od Donbasa do Zapadne Azije

Jemenska borba za „naš narod“ u Gazi je pitanje humane, moralne i verske solidarnosti. To su temeljna načela rastućih istočnih „civilizacijskih sila“, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu. Ova konvergencija principa je sada stvorila direktnu vezu između Osovine otpora u Zapadnoj Aziji i slovenske Osovine otpora u Donbasu, prelazeći u moralnu i duhovnu sferu.

Nasuprot tome, posao Osovine otpora u zapadnoj Aziji još nije ni započeo. Ni Hezbolah ni Iran još nisu započeli ništa ozbiljno.

Generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasralah, sa poslovičnom suptilnošću, nagovestio je da nema o čemu da se pregovara o Palestini. Ako je reč o granicama, to mogu da budu samo granice iz 1948. godine. Osovina otpora shvata da je čitav cionistički projekat nezakonit i nemoralan.

Ali, ostaje pitanje kako ga baciti na smetlište istorije?

Pitanje koja postavlja ogromna većina Globalnog juga, koji stoji uz Lulu, glasi: Ko će se još, osim Ansaralaha, Hezbolaha, Hašda el Šabija, pridružiti osovini u borbi za Palestinu?

Ko je voljan da umre u Svetoj zemlji? Uostalom, u Donbasu su samo Rusi ti koji ginu za ruske zemlje.

Potkopavanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, koga predvode SAD

Zapravo, samo Zapadnoazijska specijalna vojna operacija može da reši palestinsku tragediju. To je ono što se upravo dešava širom slovenske Osovine otpora: „Oni koji ne žele da pregovaraju sa Lavrovom, razgovaraće sa Šojguom.“

Državni sekretar Entoni Blinken pustio je mačku iz džaka kada je definisao „međunarodni poredak zasnovan na pravilu“: „Ako niste za stolom, bićete na jelovniku.“

Šta je sa Crvenim morem? Huti koji brane Palestinu od SAD, Britanije i Izraela su danas očigledno za stolom, dok su zapadni vazali, koji podržavaju Izrael, sada očigledno na jelovniku.

Hegemon ili, u kineskoj naučnoj terminologiji „krstaši“, izgubili su moć da određuju ko će sedeti za stolom. Glavni razlog za kolaps je saglasnost velike većine zemalja Globalnog juga, koju su omogućile Rusija i Kina.

To sada mogu samo civilizacijske države, a ne plutokratske neoliberalne kockarnice.

Pregovori sa zapadnim hegemonom su nemogući, jer sam hegemon sprečava pregovore.

Ono što Rusija pokazuje Globalnom jugu, dve godine nakon početka SVO, jeste da je jedini put da hegemon nauči lekciju „vojno-tehnički“.

Problem je u tome što se nijedna nacionalna država ne može porediti sa nuklearnom i hipersoničnom, vojnom supersilom Rusijom, u kojoj je 7,5 odsto vladinog budžeta namenjeno vojnoj proizvodnji.

Rusija će istrajati na tom putu, sve dok se zapadne elite ne opamete, što se možda nikada neće dogoditi.

U međuvremenu, Osovina otpora Zapadne Azije posmatra i uči, iz dana u dan. Za pokrete otpora širom Globalnog juga, što uključuje i zemlje Zapadne Afrike protiv francuskog neokolonijalizma, geopolitičke linije podela ne mogu biti jasnije.

Tu je pitanje Kolektivnog Zapada protiv islama, Kolektivnog Zapada protiv Rusije i, pre, više nego kasnije, značajan deo Zapada protiv Kine.

Činjenica je da smo već zakoračili u treći svetski rat, koji je i egzistencijalni i civilizacijski. Sada stojimo na raskrsnici, koja nas vodi ili ka eskalaciji, ka direktnim vojnim akcijama, ili ka širenju hibridnih ratova širom sveta.

Na toj Osovini asimetrije, hladnoj i sabranoj, zaključuje Eskobar, jeste da širi podzemne koridore i prolaze, koje će potkopati unipolarni međunarodni poredak, predvođen Zapadom i SAD.