Partizan vapi za plejmejkerom

Partizan polako diže formu, dobio je dvije vezane utakmice, ali jedan isti problem se ponavlja tokom cijele sezone i Parni valjak će gledati što prije da ga riješi: Treba mu (još jedan) plejmejker. Bolja organizacija igre. Tečniji napadi. Bolje kretnje.

Možda je to jedan od najvećih problema crno-belih. I jedan od od mogućih rješenja za sve muke. Samo zavisi kako će Kodi Miler Mekintajer nastupati ubuduće, te koliko će mu pomoći igrač koji se traži na toj poziciji. Traži se i na četvorci, ali plejmejkersko mesto u timu je goruće. I to je sada više nego jasno.

Mekintajer doprinosi timu na različite načine. Često je među najefikasnijima, posjeduje i ukradene lopte, čak i skokove, solidnu statistiku, ali djeluje da ne razigrava ekipu na pravi način. A to mu je prvobitni zadatak. Djeluje individualnije nego što bi trebalo. I gubi više lopti nego što bi smjeo. Pomalo je sve u njegovom slučaju zato i paradoksalno.

Pogotovo je na njegova pleća pao teret posle odlaska Nemanje Gordića. A protiv jedne od slabijih ekipa u ABA ligi, protiv Splita, upisao je samo četiri asistencije. Premalo je to na 33 odigrana minuta i potpunu autonomiju u igri. Često srlja, zalijeće se i sa potrebom i bez potrebe. Nije odao utisak igrača spremnog da drži konce igre cijele ekipe kao što je to radio Kori Volden prošle sezone.

Njegovi pomenuti “pikove“ u paru sa Mikom zaista djeluju bezazleno, tu se ne pravi nikakva prednost niti višak, a protivnici mu se često odmiču, čuvaju ga “ispod bloka”, provociraju mu šut. S razlogom. Protiv Splita je šutirao 3/7 za dva i 2/6 za tri. U sezoni gađa 31/74 za dva i 18/49 za tri. To je 41,9% odnosno 36,7%. I zbog tog nedovoljno konstantnog šuta je često minus u napadu.

Tranzicija mu je dobra, tu dolazi do lakih poena, ali pri postavljenom napadu i odbrani, djeluje mlako, loše postavlja napade i zato Partizan trpi, iako on postiže 13,4 poena u proseku po utakmici.

Mnogo važnije od toga, bilježi samo tri asistencije po utakmici u prosjeku u ABA ligi!To je premalo od prvog plejmejkera tima. I zato crno-beli gledaju na tržištu pojačanje na poziciji jedan, a jedno od imena koji su u opticaju je i Džoš Perkins koji nastupa za GTK Gljivice u Poljskoj.

Kada smo pomenuli Miku, on je samo još jedan od igrača koji bi možda mogli više da pruže ukoliko bi imao plejmejkera sa boljim dodavačkim sposobnostima. Još jedan od njih je i Nemanja Dangubić koji bi tako dobio više otvorenih pozicija.

Partizan je letos pojačao ekipu sa trojicom igrača. Došli su Erik Mika, Nemanja Dangubić i Kodi Miler Mekintajer. Igrači na poziciji pet, tri i jedan. Ideja je bila da poboljšaju kvalitet nukleusa koji je već postojao, da celu igru nadograde i dignu na viši nivo. Utisak je da ta trojica igrača nisu do kraja donela dovoljno dobre partije kakve su se očekivale od njih.

Mika nastupa u proseku 15 minuta u ABA ligi daje 6,1 poen, ima samo četiri skoka, te čak skoro dve izgubljene lopte po utakmici. Da ne pominjemo neretke faulove u napadu, velike promašaje, neupotrebljivost u pikovima sa Miler Mekintajerom, što nije samo njegova krivica, već je, možda i više, do organizatora igre.

Dangubić sa minutažom u ABA ligi od 23 minuta prosječno daje 6,7 poena. Ukupno je šutirao do sada 17/37 za dva poena (45,9%) i 13/37 za tri (35,1%). Ima i 7/15 sa linije za slobodna bacanja (46,7%). Na sve to ima i 2,6 skokova, 0,5 asistencija i 0,7 izgubljenih lopti po meču. Ukupan indeks po utakmici u proseku: 4,3.

Treba dodati i da je on igrač uloge i da uspijeva da zakrpi brojne rupe koje se stvaraju, a koje se ne vide u statistici.