Para nema, a bunar presušio: Barselonina La Masija nije što je nekad bila

Bliže se predsjednički izbori i koji god od kandidata pobijedi, imaće zadatak da vrati Barselonu na vrh španskog i evropskog fudbala.

Vidjećemo ko će to biti posle glasanja 24. januara, ali ko god da bude izabran, predstoji mu rudarski težak posao. Čeka ga dug koji po poslednjim proračunima iznosi 488 miliona evra, a da bi ga smanjio neophodno će biti da oživi čuvenu La Masiju.

 

Barselonina škola odavno nije proizvela igrača kadrog za standardnog prvotimca, a da ne govorimo o kalibru Mesija. Ćavija, Inijeste, Pujola, Pikea ili Busketsa.

Kako se trenutno klub odnosi prema nekada najuspešnijoj evropskoj fabrici fudbalera najbolje pokazuje podatak iz prošle sezone kada se Barselona B borila za ulazak u Segundu, ali Riki Puđ i Ansu Fati nisu dobili dozvolu da pomognu u finalu plej-ofa protiv Sabadela, već su bili rezerve u debaklu od Bajern Minhena 2:8 u četvrtfinalu Lige šampiona. Pored njih na klupi bi te večeri sjedjeo i Ronald Arauho, ali je urugvajski štoper insistirao da igra za B tim. To, ipak, nije bilo dovoljno za promociju u drugoligaški rang španskog fudbala, u kom je Barsa B – računajući i ovu – igrala tek jednom u poslednjih šest sezona.

 

Ironije li, konstatuje Dejli Mejl, posle neuspjeha u plej-ofu rukovodstvo Barselone poslalo je dvojicu standardnih igrača B tima, vezistu Monćua i levog beka Serhija Akiemea, na kaljenje upravo u Segundu. Prvog u Đironu, drugog u Almeriju, a njihovim putem mogao bi i Ilaiks Moriba koji uskoro puni 18 godina. Njegov dalji put zavisiće od konačnog plasmana u tekućem prvenstvu Segunde B, u kom se Katalonci trenutno nalaze na četvrtom mestu, jednom ispod onih koja vode u doigravanje za viši rang.

 

Ako je za utehu navijačima Barselone, i njihovi najveći rivali Real i Atletiko Madrid takođe imaju svoje B timove u trećeligaškom društvu, mada su Katalonci dugo zadirkivali navijače Reala konstatacijom: „Vi imate imena (nombres), mi imamo ljude (hombres)“, ukazujući na to da Madriđani kupuju fudbalere, dok ih Barselona stvara u svojoj školi.

 

Da nije više tako, pokazuje to što u prvom timu Barselone poverenje Ronalda Kumana od nedavno imaju jedino Oskar Mingeza, Pedri i pomenuti Arauho, s tim da su druga dvojica u La Masiju stigli već kao igrači sa seniorskim fudbalom u nogama. Pedri u Las Palmasu, a Arauho urugvajskim Rentistasu i Boston Riveru.

Rezervni tim Katalonaca od aprila 2018. vodi 46-godišnji Francisko Pimienta, koji je i sam veći deo karijere – okončane u 30. godini zbog povreda – proveo kao igrač Barse B. Prethodno je radio sa omladincima, pa pošto je već duže vrijeme u klubu, a Mesijevog naslednika i dalje nema, pitanje je hoće li zadržati posao kada bude izabrano novo rukovodstvo.

 

Ne tako davno, 25. novembra 2012, Barselona je u startnoj postavi protiv Levantea imala 11 igrača koji su prošli kroz njenu šokolu. Nisu svi bili od početka pa do profesionalnog ugovora u La Masiji, ali su dobar deo fudbalskog znanja stekli u katalonskoj prestonici. Bili su to: Viktor Valdes – Martin Montoja, Đerar Pike, Karles Pujol, Đordi Alba – Sesk Fabregas, Serhio Buskets, Ćavi – Pedro, Mesi i Inijesta. Tadašnjih 4:0 dodatno dobija na značaju imajući u vidu da je pre dve nedelje bilo 1:0 i to posle mnogo prolivenog znoja Barseloninih igrača, golom Mesija tek u 76. minutu. Jeste klub iz Valensije napredovao u prethodnih osam godina, ali više je, ipak, do problema u velikanu s Kamp Noua.

 

O kakvoj školi je riječ svedoči i podatak da su 2010. godine za trojicu najboljih igrača sveta izabrani Barsini diplomci: Mesi, Inijesta i Ćavi.

Teško da će se to uskoro ponoviti, a da li će La Masija ponovo zaživjeti, najviše će zavisiti od novog predsjednika i njegovih planova.