Panajotović: „Đilas je pljačkao državu, svakog mjeseca 30.000 evra sam dijelio na crno“

„Kod Dragana Đilasa, u Stranci slobode i pravde, radio sam četiri godine na crno. Platu sam, kao i ostali, primao u evrima, u koverti. Novac je donošen u stranku, oko 30.000 evra mjesečno, u plastičnoj kesi i potom se trpao u koverte. Finansije, između ostalog, bile su upravo u mojoj nadležnosti.“

Ovako počinje ispovjest za Republiku Živojin Panajotović, zvanično tehničko lice u SSP, a nezvanično manadžer stranke i asistent njenog lidera. U SSP je proveo četiri godine – od 2019. do prije četiri mjeseca, kad je odlučio da ode, što zbog, kako kaže, mizerne plate, što zbog stalnog vređanja, diskreditacije i ponižavanja.

„Moj posao je bio da držim partiju u tehničkom smislu. Bio sam zapravo menadžer – od plaćanja računa, nabavke hrane do organizovanja sastanaka u tehničkom smislu. Kada su stekli povjerenje u mene, bavio sam se finansijama, ja sam raspolagao budžetom. Đilasu sam i privatne stvari završavao, plaćao račune za struju, spremačicu…“ – kaže Panajotović.

Kako je došlo do toga da uđete u SSP?
– Nikad nisam bio član stranke. Kao omladinac opozicije, upoznao sam budućeg predsjednika SSP preko svoje, mogu slobodno reći, prijateljice, poznanice, Marinike Tepić. Tada se osnovao Savez za Srbiju i počeo sam da radim za njih. Dok sam bio u savezu, dokazivao sam se, volontirao, a kad se osnovao SSP, prešao sam tamo, u junu sam primio prvu platu.

Kolika vam je bila plata?

– Ne bih o sumi, ali u tom momentu ponižavajuće malo. Ispod svakog prosjeka. Naročito što je bila u evrima u državi gdje je dinar valuta.

Kako u evrima?
– U koverti, na crno, nikad nisam bio prijavljen, na crno sam radio. Nikad nikakav ugovor, to je bilo sve na nivou dogovora. Većina zaposlenih je u istom položaju, mislim da je te 2019. samo jedna žena ima status zaposlenog lica, ostali svi na crno.

Ko je donosio novac za plate?
– Donosili su ljudi koji su bili tehnička lica, ali za to zadužena. Ja u tom prvom momentu nisam dolazio u dodir s novcem da ga ja nosim ili pakujem u koverte. Ja sam dobijao koverat s platom. To je radila žena koja se bavila finansijama. Svaki put je bilo tako, a tamo negdje 2020, mislim da je korona bila ključna stvar kada sam ja, uslovno rečeno, preuzeo… Ne mogu da kažem ja sam taj koji je trpao novac u koverte jednom Đilasu, ali da, imao sam uvid koliko kome ide para u kovertu. Iako smo svi isto radili, plata se rangirala po nekim drugim sistemima, gledalo se ko s kim pije kafu, ko za koga prisluškuje, ko koga otrcava, ogovara.

Kako je izgledalo to oko stavljanja novca u koverte? Dođe neko s novcem u centralu stranke…
– Dođe neko lice s lovom, ne bih o imenima i prezimenima, nek se javi sam. Mogu da kažem da je od 2019. otišlo mnogo takvih lica, bar bi njih 10 moglo da sjedi na ovoj fotelji i priča vam. Ali neće, zastrašeni su, imaju djecu. Što je najgore, ajde što bi njih 10 selo ovde, ja bih mogao još njih 20 da nabrojim koji tamo u opoziciji i dalje sjede i svedoci su kriminala. Dakle, u tom prvom momentu su bila imena popisana na kovertama, kažu: „Ti, Žile, podijeli.“ Poslije, kako se poverenje sticalo, naročito u koroni, ljudi su se razbežali, neki se i razboleli, tako da je to palo na mene. To je izgledalo tako, potrpaju se pare u kovertu i podijele ljudima. I samo da te neko ne vidi, gurni u džep i izađi. Broji se novac s jedne gomiletine, u zadnjem momentu je to bilo oko 30.000 evra. Jedan dan stigne u centralu stranke kao da padne s neba i ja onda dijelim u evrima, a nekad sam mijenjao i u dinare.

Pošto ste imali uvid u finansije, ko je uplaćivao novac stranci?
– Uplaćivale su razne firme i pojedinci. Pa ljudi iz vrha SSP, koji su bili prijavljeni u Đilasovoj firmi „Multikom“, bili su i donatori stranke. Nedajbože državnog budžeta. Jer ako ti mene prijaviš na svoju firmu i daš mi 200.000 dinara platu, a onda postoji ugovor kojim sam ja donator tvoje stranke, pa to je za mene smešno. Koga ti lažeš? To je taj legalni kriminal, gde se novac okreće samo u rukama povlašćenih.

Da li je „Multikom“ finansirao SSP?
– Jeste, svaki mjesec. Mislim da je to išlo po potrebi, „Mulitkom“ je bio najmasniji donator stranke i to je išlo na račun stranke i to je sve okej. Ja pitam: „Odakle si ti digao novac u kesi za plate u kovertama?“

Da li su neke od firmi kojima je SSP prebacivao novac Đilasove?
– Pojedine. Brendirano Đilas – brendirano SSP, to radi njegova firma, a njegova stranka to plaća njegovoj firmi. Znači, njegova firma „Multikom“ uplaćuje donaciju stranci, pa ta stranka daje novac za neke usluge opet njegovoj firmi i tako novac ostaje… A što je najgore, za svake izbore svaka partija dobija novac od države, a onda se taj državni novac uplaćuje XY firmi, koja će da ti obavi nešto za izbore, a to, u stvari, obavljaju neke njegove firme koje su pod tuđim imenom.

Da li ste otkrili koje su to firme?
– Otkrio sam dve, ne znam imena drugoj, ali rentakar agencija je njegova. Stranka koristi njihova vozila u kampanji, pa im se plaća iz stranke, na čelu firme je Aleksandar Bijelić, iza svega stoji Đilas. Na SSP gledam kao na jahtu, avion. U svim ludilima jednog čovjeka koji ima nezamislivo veliki novac, on ima i stranku. Svi tajkuni, bogataši tako, nije Đilas ništa izmislio…

Nek izađe i kaže: Žile je nebitan

Da li je postojala mogućnost da je neko taj novac skidao s računa stranke, pa donosio u centralu?
– Ne, ne postoji jer sam se ja bavio i time. Bio sam na papiru nebitna, ali veoma bitna ličnost, to bi mi bilo u ugovoru da je postojao. Vjerovatno će Dragan Đilas prvi da izađe i kaže „Žile je nebitan.“ Ali ako sam nebitan, kako sam ušao u Trezor, kao instituciju, i nosio tamo naloge za prenos? Kako sam ja tako nebitan znao kolike su plate zaposlenima sa poslednjim povećanjem, kako sam ja tako nebitan znao, između ostalog, i ovo što ste me pitali da li može da se prebaci novac s računa stranke? Taj novac s računa stranke može da se prebacuje samo u decimalu s opravdanjima i to ne možeš ti da odeš s računa stranke da napišeš nalog za isplatu i kupiš sebi šminku jer će te pitati tamo neko oko korupcije i ostalih šta će vama u stranci šminka. Ne možeš da prazniš račun, naročito ne u visini od 30.000 evra, i plaćaš plate na ovaj način.

Pare u sitnim apoenima, kao kad se organizuje otmica

U čemu je donošen novac u stranku?
– U kesi plastičnoj, torbi, 30.000 evra je mnogo novca, pogotovu sitnog. Kad se organizuje otmica, oni kažu da im se da u sitnim apoenima, e tako je bilo i ovdje. Nikad u tih 30.000 evra nisam vidio 500 evra, samo po 100 i 200 evra i to je pakao razmijeniti.

Da li ste vi razmjenjivali?
– Da, ja, imao sam i ugovorene mjenjačnice. Kažu mi. „Idi tamo, čeka te taj i taj.“ Ja dođem, odmah me vode iza vrata. Osjećao sam se kao oni američki milioneri kada kupuju, pa zbog njih zaključuvaju butike, tako i ja uđem u mjenjačnicu, odem u kancelariju iza, zaključaju vrata, promijenimo pare, ja izađem.

Da li ste vi ili neko drugi pitali odakle taj novac?
– Ne, danas je vrijeme zlo. Ljudi rade gore stvari zbog novca nego da prećute. A i što bi se bunili, neki tamo su u koverti dobijali po 1.500 evra, 2.000, znam neke stručnjake iz opozicije koji se šetaju sa po 4.000 evra mjesečno. Pa što bi se taj sa 4.000 evra bunio za onog ko prima 200, 300 ili 350 evra. Ja sam svjedok da su plate kod Đilasa 350 evra.

 

(republika.rs)