PAF PAF POLA MILIJARDE EVRA
Piše: Fidelity consulting
Nakon što smo evo već deceniju unazad ukazivali na poguban način ugovaranja izgradnje prioritetne dionice autoputa Bar Boljare (dakle, ne na potrebu za izgradnju nego na način na koji je ugovorena izgradnja), istorija se, sve su prilike, ponavlja. Naravno, nakon prvobitne tragedije, ovoga puta kao farsa jer narednu dionicu finansiramo 100% iz budžeta.
Ukratko: dobili smo bespovratna sredstva od EU za izradu brojnih neophodnih dokumenata za nastavak izgradnje autoputa. E sad, izrada dokumenata kasni. I što se radi po tom pitanju? Ništa, prelazi se preko toga sasvim lagano pa resorni ministar izjavljuje sljedeće: “Smatram da bi nas opcija čekanja novca iz Evropskih fondova, u ovom trenutku, koštala više nego što nam je potrebno za gradnju dionice od Mateševa do Andrijevice.”
Zvuči poznato? Slično se dešavalo i sa prvom dionicom autoputa, sjećate li se? Ajmo dalje: uzeli smo lovu od EU za pripremu projektne dokumentacije ali kako ista kasni, onda ćemo projekat da finansiramo iz svojih para koje ćemo, by the way, pozajmiti po godišnjoj kamatnoj stopi od 6,5% ?!
Bogata je Crna Gora kad može sebi da priušti da propusti milione eura bespovratnih sredstava iz EU fondova za izgradnju saobraćajne infrastrukture i finansira istu po skupim kamatama, zar ne?
Umjesto besplatnih para i jeftinih kredita, dobili smo ekonomsku logiku koja kaže sljedeće: čekanje novca iz Evropskih fondova bi nas koštalo više nego što nam je potrebno za gradnju dionice od Mateševa do Andrijevice?! Šali li se ovo ministar sa nama, ozbiljno pitamo?
Podsjetimo: dionica o kojoj priča ministar narasla je sa 341 miliona evra i sada košta pola milijarde evra (500 miliona evra) bez PDV-a ili 605 miliona evra sa PDV-om. Bilo bi dobro da nam ministar pokaže kako je cijena izgradnje ovoliko porasla kao i ekonomsku računicu kojom je izračunao da nas čekanje novca iz EU fondova košta više od 605 miliona evra, što iznosi oko 10% crnogorskog BDP-a.
A možda je u pitanju sljedeće: kad EU da novac za infrastrukturu, nema brzih, paf paf tendera; procedura je rigorozna i traje prilično dugo, što osigurava da je šansa za korupciju ali i devastaciju prirodne sredine svedena na minimum. Sa druge strane, kad finansiramo infrastrukturu iz našeg budžeta, eto prostora za moguće brze, paf-paf tendere i sve što tim ide: probijanje rokova, prekoračenje budžeta, zaboravljanja petlji i sličnih đakonija.
Sve smo već vidjeli sa prioritetnom dionicom, sve miriše na potpuno istu priču.