Otvoreno pismo Ravijojlu Tankosiću

Dragi Ravijojlo, ja od samog početka čitam Vaš pseudonim sa oduševljenjem, iako me neki Vaši stavovi povremeno nerviraju, tako je bilo i ovoga puta – VUKOV PRISTUPNA BESEDA SANU.  Vi ste zadrli u temu koja je isuviše komplikovana – sa Akademijom se nije igrati, no Vi ne praštate nikome, pa ni samom predsjedniku Akademije, koji nije obični izdajnik kako Vi to insinuirate, on je stručni izdajnik, ako je uopšte izdajnik, izdajnik sa osjećanjem mjere, takoreći na naučnoj osnovi, jer njemu ne dolikuje bilo kakvo politikanstvo, taj je zato i predsjednik, da bi kad zatreba biračima (onima koji ga nisu birali) vratio uslugu, on zna kako se izdaje, promišljajući, misleći o tome, milimetar po milimetar, ili ako baš hoćete mislimetar po mislimetar, a ne onako seljački kao Vuk – sve odjednom, ali zato je Vuk i prnuo u čabar, a ovaj bezbeli neće, neće njega Bećković natjerati na usku strugu, i Kostić ima znanja o ćeranju, ali Vaša duhovitost imponuje, Vi ste tako nadmoćno komentarisali različite događaje, proročki takoreći, i evo to proročanstvo se ostvaruje, baš u trenutku kad bivša vlast vrši vlast dok sadašnja vlast gleda skrštenih ruku i registruje ko će dobiti batine, to ti je uvod u izdaju, i o tome bi imali šta da kažu u Crnogorskoj akademiji, manite Vi SANU, oni su podaleko, ovdje je bosanski lonac zakuvan, i proključao, a Vi se miješate u, rekao bi onaj bivši ambasador iz Vatikana – u vanjske poslove, šta se Vas tiču Vaši na Kosovu i u Srbiji, ostavite njih, pokušajte da pomognete sebi, vi ste u nevolji, a ne Vuk… evo sad me upravo zovu iz Akademije, moram da idem, izvinite me, javiću se ponovo čim prođu izbori u Nikšiću.

Nikac Rovčanin