Otrovne strijele iz regiona: Srbija i Vučić na meti zapaljivih poruka iz Sarajeva, Podgorice, Prištine i Zagreba
Srbija i njen predsjednik Aleksandar Vučić poslednjih dana našli su se ponovo na meti zapaljivih poruka iz Sarajeva, Podgorice, Prištine, Zagreba… Novi talas uvreda u pravcu Beograda krenuo je iz Crne Gore, i to konstruisanjem bizarne tvrdnje da je Vučić kriv zbog nestašice ulja u toj zemlji. Nastavilo se direktnim udarom na predsjednika Srbije iz BiH, i to opasnom provokacijom ministra odbrane te zemlje Zukana Helezda:
„Nikada više Vučić na ova brda oko Sarajeva, na koja je pucao snajperom, neće moći. Ovo je jedan istorijski proces pravljenja države i mi ga uspješno vodimo. Dobili smo težak zadatak, u Dejtonu je neko strašno pogriješio, znamo i ko je. Ne želim da se vraćam na to. Lakše bi bilo sad od početka napraviti da nije Dejtona , izjavio je Halezda tokom gostovanja na jednoj sarajevskoj televiziji.
Ekonomska korist
Ekonomski i vojno osnažena, sa samostalnom politikom kojom širi svoj krug prijateljskih zemalja, Srbija je postala trn u oku svima u regionu, ocjenjuju sagovornici. Bivši ambasador Milovan Božinović objašnjava da je originalna spoljna politika koju Srbija vodi poslednjih godina rijetka pojava u vrijeme radikalnih podjela na prijatelje i neprijatelje.
„Srbija ekonomski dobro stoji, a to nije mala stvar u regionu koji obično ne stoji dobro. Ne vidi se nijedna ekonomska šteta, štaviše, vidi se samo ekonomska korist od ovakve politike. To je odmah razlog više da nekoga to razbesni, pogotovo kod onih koji su svrstani, a takva je većina u našem okruženju. U poslednjim godinama Srbija je afirmisala dvije ključne karakteristike kada je riječ o spoljnoj politici. Prva je premisa saradnje sa svima, neisključivanja nikoga za razgovore, u granicama mogućeg i od obostranog interesa. Drugo, naš jezik spoljnopolitičkog obraćanja je dobronameran, ali i direktan i dosta drugačiji nego što je to bilo u prošlosti. Nije ništa rđavo ako kažete šta je interes Srbije ili cijele srpske zajednice na Balkanu. To se kod mnogih smatra nepoželjnim, jer se odmah učitavala agresivna skrivena namjera“, smatra Božinović.
On napominje da u aktuelnom momentu naši susjedi pogrešno čitaju pravac Srbije:
„Pošto Srbija nije svrstana u neki blok, a naši susjedi, svojom voljom ili iz nekih drugih razloga, jesu, sada se tumači da je, ako ste izvan tog svrstavanja, to znak vaše slabosti i da vam se može mnogo šta zamjerati i ispostaviti neki račun koji inače ne bi vama poslali.
Mali i veliki
I sociolog Vladimir Vuletić kaže da u svemu ovome ima dosta pogrešnog tumačenja, često sračunatog na poene kod domaće publike.
„Problem je što svi oni pogrešno smatraju da je Srbija ta koja ograničava njihov suverenitet, a zapravo im je on ograničen time što su mali i što moraju da slušaju druge. I sada oni pokušavaju da na neki način kompenzuju taj svoj nedostatak i da predstave da je to zbog Srbije. Iz njihove perspektive je najbolje da Srbija, ako je ikako moguće, bude jedna u nizu malih država, da bude oslobođena i Kosova i Vojvodine, da bude beogradski pašaluk. Tako je Srbija bila odlična kada je bila pod sankcijama devedesetih, kada je bila bombardovana i uništena. To je bila Srbija s kojom se moglo, a sada je sasvim druga priča. Postoji strah da ekonomski i politički jaka Srbija može da utiče na raspoloženje Srba u tim državama – napominje Vuletić.
Politički filozof Dragoljub Kojčić vidi u svemu ovome i uticaj onih od kojih zavise zemlje regiona.
„Paradoksalno je da jedan segment političkog Zapada podržava političke elite u ovom regionu koje još žive i opstaju na retorici da je Srbija remetilački faktor i krivac za sve, a da se istovremeno te velike sile kunu da im je mir i prosperitet Balkana najvažniji cilj. Kada bi u tome bili iskreni, morali bi da prihvate očiglednu istinu da je Srbija faktor mira i stabilnosti. Takođe, dali bi jasne signale podrške Beogradu, umjesto da ohrabruju političke hijene iz našeg okruženja i ruše sve temelje koji ovaj dio svijeta održavaju u miru, ruše Dejtonski sporazum, podržavaju antisrpske snage u Crnoj Gori, minornu nepatriotsku opoziciju u Srbiji i Kurtijevu secesionističku politiku. Srbija apsolutno ničim nije protiv Zapada i ne daje im povoda za takvu politiku. Neka se sami zapitaju da li im je cilj integracija Zapadnog Balkana u EU ili ga preferiraju kao permanentno krizno žarište za svoje političke svrhe“, naglašava Kojčić.
(Kurir)