Ostvarivanje avio potencijala Crne Gore: Olivier Jankovec, direktor ACI EUROPE, o najavljenim koncesijama aerodroma

Jedna od najaktuelnijih tema danas je planirana koncesija crnogorskih aerodroma, koju je premijer najavio za kraj ove godine. Kako bismo bolje razumjeli šta ovo znači za Crnu Goru, portal Bankar.me razgovarao je sa gospodinom Olivierom Jankovecom, generalnim direktorom Međunarodnog savjeta aerodroma (ACI EUROPE) i stručnjakom sa dugogodišnjim iskustvom u avio-industriji. Sa svojim bogatim znanjem i iskustvom u upravljanju aerodromima i kreiranju politika, gospodin Jankovec je podijelio svoja razmišljanja o tome šta koncesije mogu donijeti za jedno društvo i ekonomiju koja se u velikoj mjeri oslanja na turizam, razmatrajući prednosti, ali i potencijalne izazove i nedostatke ovog procesa.

Crna Gora već godinama razmatra mogućnost davanja aerodroma u koncesiju, a proces je započet 2019. godine. Nedavno je premijer Spajić najavio da će se taj proces završiti do kraja ove godine. Možete li pojasniti građanima Crne Gore šta tačno znači koncesija i šta mogu očekivati od nje?

Koncesija podrazumijeva davanje prava privatnom operateru da razvija i upravlja aerodromskom infrastrukturom. Za građane Crne Gore, to znači da se privatna kompanija obavezuje da investira u aerodrome i upravlja njima, s ciljem poboljšanja njihove efikasnosti i usluga, kao i razvoja vazdušnih veza. Kao rezultat toga, građani mogu i treba da očekuju unaprijeđenu aerodromsku infrastrukturu, bolji kvalitet usluga, bogatiju komercijalnu ponudu i više avio-linija. Suština koncesije je u ekspertizi iz avio-industrije, kapitalu i visokim međunarodnim standardima u avijaciji kako bi se modernizovale i proširile aerodromske operacije, što će u konačnom ishodu koristiti i putnicima i ekonomiji zemlje. Međutim, ovo ne znači prodaju aerodromske infrastrukture privatnom investitoru, kako se ponekad u javnosti pogrešno percipira. Naime, koncesije daju pravo na razvoj i upravljanje aerodromima na određeni vremenski period, nakon kojeg država može odlučiti da li će produžiti koncesiju ili ne. Još jedna važna stvar koju treba imati na umu jeste da koncesija znači da novac poreskih obveznika neće biti korišćen za finansiranje razvoja aerodromske infrastrukture, već će privatna kompanija preuzeti taj teret, a država će imati dodatne prihode od koncesionara koji se mogu koristiti za druge projekte.

Koje su kratkoročne i dugoročne koristi od koncesija i koji izazovi ili potencijalni nedostaci mogu postojati?

Kratkoročno, koncesije mogu dovesti do brzih poboljšanja aerodromske infrastrukture i usluga kroz značajna ulaganja koja takva unapređenja nose sa sobom. Ovo poboljšava iskustvo putnika i operativnu efikasnost – što je nešto što avio kompanije koje koriste određeni aerodrom veoma cijene. To znači da je ukupna konkurentska pozicija aerodroma poboljšana. Dugoročne koristi uključuju održivi razvoj infrastrukture, tehnološki napredak, najbolje prakse održivosti u klasi i povećanu vazdušnu povezanost, što takođe podstiče turizam i ekonomski rast zemlje. Posmatrajući posebno vezu između vazdušne povezanosti i privrede, važno je naglasiti da svakih +10% povećanja direktne povezanosti donosi povećanje od +0,5% BDP-a po glavi stanovnika. Međutim, izazovi uključuju to da se osigura da koncesionar ispunjava standarde učinka postavljene koncesionim ugovorom i nesmetano upravljanje u periodu tranzicije. Potencijalni nedostaci bi mogli uključiti potrebu za strožim regulatornim nadzorom radi zaštite javnih interesa, što je nešto što bi Vlada morala osigurati i nadgledati.

Da bi se ostvarili svi benefiti ovog modela, važno je odabrati koncesionara sa značajnim međunarodnim iskustvom i dokazanim uspjehom u razvoju i upravljanju infrastrukturom, posebno u oblasti aerodroma.

Na osnovu vašeg iskustva, šta je bitno za uspješno upravljanje aerodromima, bilo od strane države ili privatne kompanije?

Uspješno upravljanje aerodromom zahtijeva kombinaciju strateške vizije, fokusa na operativnu efikasnost i usluge usmjerene na korisnika, kao i snažnu posvećenost održivosti. Ključni elementi uključuju snažno rukovodstvo i upravljačke prakse, ulaganje u infrastrukturu i tehnologiju – posebno u domenu inovacija putem digitalizacije – i usklađenost sa priznatim međunarodnim standardima i najboljom praksom. Pored toga, moraju postojati čvrsti sistemi upravljanja bezbjednošću i sigurnošću, efikasan razvoj ruta i marketinške strategije, a posvećenost održivosti i praksama kojima se štiti životna sredina treba da bude prepoznata kao prioritet. Bez obzira da li aerodromima upravlja država ili privatna kompanija, ovi faktori su ključni za pružanje visokokvalitetnih aerodromskih usluga i postizanje održivog rasta.

Jedna od glavnih briga u vezi sa koncesijom je mogućnost gubitka radnih mjesta. Kakvo je Vaše mišljenje o ovom pitanju?

Sigurnost radnih mjesta je opravdana briga u svakom koncesionom ugovoru. Međutim, praksa pokazuje da privatni operateri često donose nove poslovne prilike i poboljšanja u efikasnosti koja dugoročno mogu dovesti do stvaranja više radnih mjesta. Neophodno je da ugovori o koncesiji uključuju odredbe o zaštiti zaposlenih, poput programa prekvalifikacije i garancije protiv masovnih otpuštanja. Transparentna komunikacija i saradnja sa zaposlenima i sindikatima takođe su ključni za rješavanje ovih problema i osiguranje nesmetane tranzicije.

Šta bi Crna Gora, kao društvo i država, trebalo da traži od potencijalnog budućeg koncesionara da bi osigurala uspješnu koncesiju?

Prilikom izbora koncesionara, Crna Gora bi trebalo da se fokusira na nekoliko ključnih faktora. Prije svega, to bi trebalo da bude kompanija sa dokazanim iskustvom u uspješnom upravljanju i razvoju aerodroma. Drugo, trebalo bi osigurati finansijsku stabilnost i sposobnost značajnog ulaganja u infrastrukturu, zajedno sa predanošću održavanju i poboljšanju kvaliteta aerodromskih usluga. Osim toga, morali bi postojati jasni planovi za razvoj ruta i promociju destinacije, kao i definisane politike zaštite životne sredine i održivosti. Konačno, kako bi se izbjegla zabrinutost navedena u prethodnom pitanju, takođe bi trebale postojati odredbe kojima se štite prava zaposlenih i obezbjeđuje sigurnost radnog mjesta. Fokusirajući se na ove kriterijume, Crna Gora može osigurati da će koncesionar pozitivno doprinijeti vazduhoplovnom sektoru i cjelokupnoj ekonomiji zemlje.

(Bankar.me)