Oslabljena Zvezda gostuje Olimpijakosu u Pireju
Navijači Crvene zvezde prethodnih dana bili su opijeni dolaskom Fakunda Kampaca. S razlogom, pošto je Argentinac veliko pojačanje, ali po povratku u realnost, crveno-bijele čeka jedno od najtežih evroligaških gostovanja – Olimpijakosu u Pireju, u četvrtak od 20 sati.
Zvezdina serija od šest evroligaških pobeda prekinuta je prošle sedmice u Pioniru, kada je slavio Armani – po imenima jak tim, ali kao kolektiv u ovom trenutku ne toliko. Bilo je jasno da se muče da završe utakmicu u kojoj su imali i +18, ali je do izražaja došao i umor Zvezdinih igrača, uz neminovan pad u napornom ritmu utakmica.
Govoreći o nizu od deset trijumfa u svim takmičenjima, trener Duško Ivanović rekao je da je realnost prevazišla snove. Zvezda je za vikend lako pobedila Megu, a prvi ozbiljan test posle otrežnjenja crveno-beli imaju na nezgodnom mestu.
Olimpijakos je tradicionalno veoma jak domaćin. Istina, u ranoj fazi ove sezone doživeli su dva neočekivana poraza kod kuće – od Monaka i Valensije (uz neke sumnjive sudijske odluke) – ali otad dominiraju na svom parketu: Partizan 87:58, Alba 86:76, Virtus 117:71 i Fenerbahče 94:67.
Ekipa Jorgosa Barcokasa sačuvala je jezgro prošlogodišnjeg tima koji je u dramatičnoj utakmici polufinala fajnal-fora izgubio od budućeg prvaka Anadolu Efesa. Olimpijakos je ubedljivo prvi po ofanzivnom rejtingu i deli drugo mesto po defanzivnom rejtingu u Evroligi, što je ilustracija onoga što se i golim okom vidi: Pirejci mogu da pobeđuju na različite načine.
Timsku igru i homogenost pokazuje i to kakvu sezonu ima Saša Vezenkov. Nesporno izvanredan igrač preciznog šuta i izvrsnih kretnji bez lopte, Bugarin se ipak dosta uzda u to da mu saigrači kreiraju šuteve. Prepoznali su da mu ove sezone sve polazi od ruke, a sada kada mu je samopouzdanje veliko, sa uspehom radi i neke stvari koje mu inače nisu vrlina. Nestvarna statistika – 19,6 poena (71% za dva, 45,3% za tri poena), 7,3 skoka i 2,1 asistencija.
Na plejmejkerima su dvojica košarkaša sa visokom igračkom inteligencijom kojima je dodavanje prva opcija, ali koji i te kako umeju da iskoriste višak prostora i da poentiraju.
Naročito dobru ravnotežu ostvaruje Kostas Slukas, koji po pravilu i preuzima odgovornost u neizvesnim završnicama – to radi već godinama sa visokim procentom uspešnosti. On je drugi strelac tima sa 12,6 poena i prvi asistent (6,7). Drugi asistent tima je Tomas Vokap sa 5,1 asistencijom, a Olimpijakos je ubedljvo prvi i po broju asistiranih koševa u Evroligi.
Pirejci odlično kontrolišu defanzivni skok i ne jure po svaku cenu skokove u napadu, mada ima i do toga što – malo promašuju. Sada će biti oslabljeni neigranjem Fala, ali bi Tarik Blek trebalo da bude spreman za meč.
Spreman je i Janulis Larencakis, najbolji šuter tima koji blista na krilima izvrsnog reprezentativnog leta sa Grčkom – ubacuje u proseku 9,9 poena, uz 47,7 posto šuta za tri i sklonost ka tome da se „zapali“ i pogađa u seriji.
Mekisik i Papanikolau su spolja odlični defanzivci, i trudom i čitanjem igre, a ono što Olimpijakos raduje pred nastavak sezone jeste što i te kako ima prostora da budu još bolji: Alek Piters i Ajzea Kenan, dvojica letošnjih pojačanja, zasad ne prikazuju partije kao u Baskoniji i Uniksu, i može se očekivati da će se u nekom trenutku podići (Kenan je ubacio četiri trojke Asvelu). Bolomboj zasad uglavnom ispunjava ono što se traži od njega: skok i odbranu.
Kada Kampaco zaigra, što u Pireju neće biti slučaj iako je otputovao, biće još vidljiviji disbalans između spoljne i unutrašnje linije, koji je bio očigledan u dve evroligaške utakmice prethodne sedmice. Hasana Martina duže vreme neće biti na terenu, ali povratak pravog Mitrovića (protiv Armanija još nije mogao da doprinese kako treba) i buđenje Petruševa – koji će verovatno sada opet dobijati minute na petici – kao i Bentila, to bi trebalo da poprave.
Videćemo šta je sada Ivanovićev plan – da li Petrušev na pet i dodatni minuti za Lazarevića na četvorci (ili Dalibora Ilića), ili Petrušev na četiri, a više minuta za Kuzmića i Raduljicu. S obzirom na to da Fal ne igra, u Pireju je prva varijanta verovatnija.
Zvezda je igrala na gornjoj granici mogućnosti u seriji pobeda, ali u ovakvom formatu Evrolige, na duže staze je važnije koliko je prosečan nivo igre zapravo visok. Odgovor na to počinjemo da dobijamo od utakmice u Atini.
(sk)