Opozicija satjerana uz zid: Nema odlaganja, popis počinje 30. novembra!

Popis stanovništva u Crnoj Gori i definitivno će se održati 30. novembra, i pored odlaganja koje je tražila opozicija.

Ovo proizilazi iz sastanaka koje je premijer Crne Gore Milojko Spajić vodio prethodnih dana sa predstavnicima opozicije, ali i vlasti. Razloga za dalje odlaganje popisa nema, osim opstrukcija od strane bivšeg režima.

Premijer Milojko Spajić ranije je izjavio je da su i Vlada Crne Gore kao i agencija za statistiku Monstat „apsolutno spremni da prihvate sve zahtjeve opozicije u vezi sa popisom stanovništva, osim datuma“, jer, u vladi „nisu naišli na validne razloge zašto bi taj proces trebalo odložiti“.

Spajić je na pitanje novinara da li će do 30. novembra, za kada je popis zakazan, vlada, odnosno Skupština stići da izmijene Zakon o popisu rekao da vremena ima dovoljno, da je izmjena zakona potrebna prvenstveno radi softvera kao i da bi provjera podataka građanima „bila ograničena na tri do četiri škakljiva pitanja za koja imaju posebno interesovanje“.

Spajić je precizirao i da bi novim konkursom za popisivače bili obuhvaćeni oni koji nisu bili u prva dva poziva i da će biti dopunjene popisne komisije. Dodao je i da „ako postoji politička volja da se ide u drugom pravcu, ne može ništa da uradi po tom pitanju“.

Iz redova opozicije za sada nema odgovora na Spajićevu novu ponudu koja je došla posle niza sastanaka u Podgorici između predstavnika vlasti i opozicije, nevladinog sektora, nacionalnih manjina.

Barem u ovom trenutku nije do kraja jasno ni koje su sve zahtjeve predstavnici opozicije iznijeli Spajiću, posebno na sastanku koji je održan 1. novembra, nekoliko sati pošto je u Skupštini izglasana nova Vlada Crne Gore. V. D. predsjednika DPS-a Danijel Živković posle tog sastanka rekao je tek da će „bojkotovati popis ako ne budu ispunjeni svi njihovi uslovi“.

„Osnovni cilj je da se dobiju tačni i relevantni podaci. To smo saopštili Spajiću. Naš cilj je da se popis održi“, rekao je Živković koji nije govorio detaljnije o uslovima.

Sem opaske da je „sastanak kod premijera bio koristan“, ni drugi predstavnici opozicije nisu govorili o detaljima niti o konkretnim zahtevima. Prenijeli su, pored ostalog, da žele „da imaju maksimalno poverenje u popisivače i mehanizme kontrole popisnih komisija, kao i da imaju adekvatno softversko rješenje da kontrolišu proces“ ne navodeći šta to konkretno znači za tehnička i zakonska rešenja.

Ni ministar za ljudska i manjinska prava Fatmir Đeka nije ulazio u detalje, rekao je da su na sastanku date „različite ideje kako bi se došlo do konsenzusa“, odnosno do rješenja „koja su prihvatljiva za sve“.

Jedini konkretni zahtevi opozicije koji su do sada izašli na svjetlo dana su oni koje je DPS 12. oktobra ove godine, najavljujući bojkot popisa, objavio i koji su sadržani u 17 tačaka, „koji bi trebalo da budu ispunjeni kako bi odustali od bojkota“. Za sada se ne zna u kojoj su mjeri zahtjevi opozicije iznijeti Spajiću 1. novembra saobrazni zahtjevima DPS-a.

Prema onome što je objavljeno, u prvoj od 17 tačaka, DPS traži odlaganje popisa za najmanje šest meseci, odnosno „dok se ne steknu uslovi za uspešno sprovođenje, kako rezultati ne bi bili osporavani ni u domaćim ni u međunarodnim krugovima“. Dalje, traži se ocjena ustavnosti Zakona o popisu, zatim usklađivanje sa drugim pravnim aktima Crne GOre istog ranga kao i sa međunarodnim standardima i propisima.

Zahtjeva se i da se posebna pažnja obrati na preporuku 77 Evropske komisije UN iz 2020. godine u kojoj se navodi da „popis treba izbjegavati u izbornim godinama kao i u periodu političke nestabilnosti“.

DPS dalje podsjeća da je Zakon o popisu donijet prije gotovo godinu dana a da još uvijek nema podzakonskih akata ili javnost sa njima nije upoznata. Traži se ispunjavanje člana 22 Zakona o popisu prema kome je Uprava za katastar dužna da najkasnije tri mjeseca prije popisa pripremi tehničku dokumentaciju i podsjeća da granice između opština Podgorice, Tuzi i Zete još uvek nisu jasno određene.

DPS dalje traži uvođenje obaveznog internog i eksternog monitoringa procesa popisa uz unutrašnju kontrolu svih opozicionih, naročito parlamentarnih partija kao i eksternu kontrolu Eurostata.

„Omogućiti predstavnicima opozicionih partija paritetno učešće u sprovođenju popisa u popisnim komisijama (najmanje dva predstavnika opozicije) na mjestu preuzimanja rezultata na nivou lokalnih uprava kao i na nivou Uprave za statistiku ali i kroz njihovo prisustvo prilikom unošenja i brojanja rezultata popisa“, stoji u zahtevima DPS-a i posebno naglašava da treba omogućiti „prisustvo predstavnika opozicije prilikom obilaska domaćinstava pri vršenju popisa“.

Traži se i da vlasti „pristupe zaštiti građana od političkog uticaja od strane različitih organizacija na njihovo opredeljivanje tokom sprovođenja popisa“.

O uslovima popisa bilo je riječi i na opozicionom protestu, 30. oktobra uveče, odmah po izboru Andrije Mandića za predsednika Skupštine Crne Gore. Uz zahtjev da se popis, u tom trenutku još uvek zakazan za 1. novembar odloži, rečeno je da će „popis bez kontrole biti iskorišćen za falsifikovanje rezultata naročito u oblasti nacionalnog i verskog izjašnjavanja“. Na skupu se čula poruka Spajiću da ima dvije mogućnosti – „ili da odloži popis i ispuni sve zahtjeve opozicije ili će se suočiti sa žestokim bojkotom popisa“.

Inače, kampanja bojkota popisa koji predvodi DPS i dalje traje. „Bojkotujem falš popis – dakle postojim“, „Nijesmo doma, dođite dogodine“, „Na popis ćemo kad se vojska na Kosovo vrati“, parole su koje su i dalje u opticaju u pozivima na bojkot.