OECD: Dugoročna ekonomska prognoza eurozone je obećavajuća

Prognoze Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ukazuju  na obećavajuće dugoročne izglede za ekonomiju eurozone.

Iako eurozona ukupno blago zaostaje za vodećim zemljama u smislu produktivnosti, to bi se trebalo poboljšati, izjavio je Ivan Žilmet (Yvan Guillemette), koautor dugoročne ekonomske prognoze OECD-a.

“Pretpostavka za ovaj scenarijo je da taj jaz neće u potpunosti nestati do 2060. godine, nego da će se postepeno smanjivati”, rekao je.

Njemačka bi, takođe, mogla doživjeti ekonomski uzlet, prenosi Hina, pozivajući se na dpa.

Žilmet vjeruje da bi bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku, koji je ključan za mjerenje životnog standarda, mogao blago porasti, na 1,5 posto godišnje, do 2040. te ostati na tom nivou do 2060. godine. To bi prvenstveno bilo podstaknuto većom produktivnošću, koja bi takođe ublažila pritisak koji stvara starenje stanovništva.

OECD predviđa sporiji rast BDP-a za sve članice i grupu 20 vodećih ekonomija G20 koje su obuhvaćene prognozom.

Razlozi za to su sve sporiji rast radnog stanovništva, dok na tržištima u razvoju dolazi do tek blagog rasta radne efikasnosti.

OECD je razmotrio i scenarijo prema kojem zemlje značajno pojačavaju borbu protiv klimatskih promjena od 2026. više ne koriste ugalj do 2050. godine, a nafta i plin čine samo pet, odnosno 10 posto primarnih izvora energije.

U tom scenariju, koji pretpostavlja prilično visoke poreze na ugalj, Njemačka bi do 2050. godine imala tri posto slabiju privrednu proizvodnju nego u prvom scenariju.

Žilmet je rekao da troškovi tranzicije neće biti veliki te će biti nikakvi upoređenju sa onima u državama kao što su Norveška ili Argentina, koje proizvode mnogo nafte, ili Australija, koja ima industriju koja se snažno oslanja na ugalj.

(Agencije)