Odgovornost većine je u zadovoljenju pravde

Piše: Dr Vladan S. Bojić, advokat

Kada se napravi strateška greška, onda temeljno deluje opštevažeći princip: “Iz pobede u pobedu do konačnog poraza.” Ne možete se baviti ozbiljnom politikom ako se ne bavite opštim interesom, jer, ukoliko lični interesi i ambicije prevladaju: to je vulgarno vlastoljublje. Ako se ne možete odupreti ličnim animozitetima i sujetama: to je nedoraslost, nezrelost.

Interes Crne Gore mora biti prioritetan. Opšti intres Crne Gore danas i ovde jeste: suštinska, korenita, dobra reforma pravosuđa, jer svi dobro znamo u kakvom se stanju ono nalazi. Svaki činilac i dobronameran svaki akter u crnogorskom pravosuđu, perfektno vidi i zna, a advokatura po prirodi stvari najbolje. Politika, ni pravosuđe, ni advokaturu, u pravilu, ne treba da se tiče. Tiče je se samo kada je nužna za prsvosuđe ili kada ga ugrožava. Dakle, za stabilno i suštinski bolje pravosuđe neophodno je najmanje 49 odgovornih poslanika u Skupštini Crne Gore ili će pravosuđu “odzvoniti” kraj.

Svaku Vladu uz skupštinsku većinu i to onu manju od 49 poslanika takvu Vladu i takvu vlast prema pravnovažećim određenjima, po definiciji Ustava čini “evnuhovskom”.

Građane u Crnoj Gori danas ne treba da interesuje: ko će biti ministar; čiji će biti neki resor; koliko će ih biti, ali sve i te kako interesuje: Postoji li ili ne skupštinska većina za rešavanje gorućih problema u pravosuđu i predstojećih procesa, a i u Ustavnom sudu.

Pravosuđe se ne može promeniti i biti bolje samo po sebi (per se), po inerciji, to je zakonomerno uvek pogrešna kalkulacija i dokazano loša računica.

Zato je “odgovornost većine” u tome da bez obzira na dosadašnji niz poraza, napravi zaokret i time inverziju prvobitnog principa iz uvoda, koji bi onda glasio: “Iz poraza u poraz, do konačne pobede”.

Verujem da je nepotrebno naglašavati da dobro pravosuđe znači: pravdu. Verujem da jeste potrebno posebno naglasiti da nijedan ekonomski parametar i finansijski rezultat ne može biti surogat, nije jednostsvno podoban zameniti nasušnu osnovnu ljudsku potrebu: zadovoljenje pravde.

Naposletku se i najbolji ekonomski učinci bez dobrog pravosuđa uvek “obiju o glavu” upravo nadahnutih ekonomskih reformista, jer loše pravosuđe uvek dođe po svoje i poništi sve rezultate bilo koje dobre ekonomije.

Isključiva poluga bivšeg režima su bile manipulacije u sistematskom oblikovanju i kadriranju pravosuđa, a sada u “javnom zaboravu” tih i svih nepočinstava. Jedini pravni remedijum da se to ne desi je u – reformisanom pravosuđu.

Isključiva poluga i fokus bivšeg režima su bile razrađene manipulacije u sistematskom oblikovanju i kadriranju pravosuđa, kao i svih institucija. Sada je taj fokus preusmeren u “javnom zaboravu” tih nepočinstava. Jedini pravni remedijum da se to ne desi, da se spreči je u – reformisanom pravosuđu. Nije valjda potrebno posebno objašnjavati da će “dugovečni zidari” pravosudne građevine sve učiniti da odbrane i da očuvaju “sopstveno zdanje”.

Režim bivše vlasti je bio režim manipulacija: lice i naličje perfidno plasirane isprepredane “identitetske laži”. Ispod nje je “podvučen” endemski kriminal i breme korupcije. Vapi za pravdom.

Ergo: Odgovornost većine je u zadovoljenju pravde, ona je nalik vetrovima: “Sami vetrovi su nevidljivi, a ipak ono što učine vidi se i svi dobro osećamo posledice”.

Napomena: Sadržaj teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove redakcije.