Od 28. jula blokada graničnih prelaza sa Hrvatskom: Kriva je Vlada

Radnici Instituta „Dr Simo Milošević“ svakog petka, počev od 28. jula, blokiraće na dva sata oba granična prelaza s Hrvatskom.

Na taj korak su se odlučili jer im kasne zarade, a godinama im nije uplaćivan ni radni staž.

Oni traže usvajanje kolektivnog ugovora kojim bi njihovi koeficijenti bili izjednačeni s onima koje imaju njihove kolege u javnom zdravstvu.

Zbog nagomilanih dugogodišnjih problema radnici, ali i institut „Dr Simo Milošević“ su na ivici opstanka.

„Motivacije je sve manje, ljudi su razočarani, zgroženi, jednostavno čista borba za život. Razlog je što zaposlenima kasne tri zarade, godinama im nije uplaćivan radni staž, a kolektivni ugovor kojim je trebalo da budu izjednačeni koeficijenti sa kolegama u javnom zdravstvu, iako prihvaćen od odbora direktora, nije dobio saglasnost Vlade“, izjavio je Dragan Vlaović iz Sindikat Instituta, prenosi RTCG.

Zato su se odlučili na radikalizaciju borbe za svoja prava.

„Ta borba će se ogledati u protestima koji će početi od sljedećeg petka 28. jula blokadom graničnih prelaza prema Hrvatskoj, i Debelog brijega i Kobile, u trajanju od dva sata iz jednom prostog razloga, jer mi moramo da uradimo sve što je u našoj moći da se Institut ne ugasi. A to će se desiti ukoliko nadležni nešto ne preduzmu, jer Institut napuštaju radnici, a ove godine smanjen je i prijem pacijenata“, kazala je Marija Obradović iz Sindikata Instituta.

Zato iz Unije slobodnih sindikata najavljuju da će naredne sedmice pokrenuti još jednu peticiju.

„Tražićemo konkretno potpise na papiru neelektronski da bi pokazali samima sebi, ali i donosiocima odluka da građani Crne Gore žele da Institut sačuvaju kao jedan dragulj za potrebe svih nas“, rekao je Srđa Keković iz Unije slobodnih sindikata.

Država je početkom juna pomogla Institut sa 600 hiljada evra. Međutim, to nije dovoljno, jer Institut godinama posluje sa gubitkom koji je premašio 30 miliona.

Da bi to riješili ,iz Vlade su ranije saopštili da postoje dvije opcije – jedna je da država otkupi 44 odsto manjinskih akcija i postane većinski vlasnik, a druga je privatizacija.