Objavljen izvještaj Evropske komisije: Ekonomski rast Srbije postepeno će ubrzavati do 2025. godine

Evropska komisija u izveštaju predviđa da će ekonomski rast  Srbije postepeno ubrzavati u periodu od 2023. do 2025. godine.

Kako se navodi u dokumentu koji je Evropska komisija objavila u srijedu, uticajem ekonomskih posljedica rata u Ukrajini, posebno na inflaciju kroz cijene energije i hrane, realni BDP je usporio na 2,3 odsto u 2022. godini, s privatnom potrošnjom i akumulacijom zaliha kao glavnim pokretačima rasta.

Program predviđa da će se ekonomski rast i dalje kretati umjerenom brzinom od 2,5 odsto u 2023. godini i postepeno ubrzati na 3,5 odsto u 2024. godini i 4,0 odsto u 2025. godini, čime će se uveliko vratiti na stope rasta prije pandemije, navela je EK.

Visoki troškovi uvoza energije i prekidi u proizvodnji u domaćoj elektroprivredi, izazvali su oštar rast deficita na tekućem računu u 2022. godini i program predviđa da će ostati iznad 6 odsto BDP-a u periodu od 2023. do 2025. godine.

U kontekstu nastavka visoke neizvjesnosti, izgledi za rast su, kao i na drugim mjestima, podložni nizu rizika u vezi s ratom u Ukrajini i povezanim geopolitičkim tenzijama, kao što su dalje fluktuacije cijena energije i globalna ograničenja trgovine, ali i prekidi u lancima snabdijevanja, uporna visoka inflacija i daljnje pooštravanje finansijskih uslova.

Fiskalna strategija predviđa postepeno poboljšanje bilansa budžeta i daljnje smanjenje duga u srednjem roku.

U 2022. godini, deficit budžeta opšte države smanjen je za jedan procentni poen na 3,1 odsto BDP-a, s obzirom na visoku fiskalnu podršku državnim energetskim preduzećima i niz ad hoc mera troškova, koje su uglavnom nadoknadili efekti poboljšanja bilansa usled visoke inflacije.

Budžet za 2023. godinu ima za cilj umereno dalje smanjenje deficita uz pomoć nižih mera energetske podrške.

Glavni izazovi Srbije su da bolje učvrsti fiskalnu održivost, odgovori na fiskalne rizike i poboljša administraciju prihoda.

Konačno, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od uglja, a dugoročna strategija koja kombinuje energetske i klimatske ciljeve treba da bude usvojena tokom 2023.

Konkurentnost Srbije i dalje ometa zagađujući i neefikasan energetski sektor, koji nije adekvatno regulisan i neefikasna upotreba energije ostaje velika briga.

Još su potrebne velike investicije za modernizaciju energetske infrastrukture u zemlji i smanjenje emisija ugljenika, navela je EK u izvještaju.