NVO „Serdar“: Uspješno održana promocija knjige „Srpsko srce Johanovo“ 

U romanu “Srpsko srce Johanovo”, Veselin Dželetović je, kroz lik Nemca Johana Vagnera u čijim grudima kuca srce Srbina, progovorio o bolnoj temi – trgovini ljudskim organima i zloglasnoj Žutoj kući na sjeveru Albanije, gdje su odvođeni Srbi oteti sa Kosova i Metohije. Roman je do sada preveden na dvanaest jezika, Pol Kampf nije jedini koji je poželeo da ekranizuje „Srpsko srce Johanovo“. Po riječima autora, nekoliko velikih domaćih i evropskih reditelja raspitivalo se tokom proteklih godina o ovoj knjizi. A čim je vijest o mogućoj ekranizaciji zločina u „žutoj kući“ dospjela u medije, pojavili su se i oni koji su žejeli da to spriječe.

Detalje Dželetović još ne otkriva, između ostalog i zbog, kako kaže, velikih pritisaka albanskog lobija, da onemoguće ekranizaciju ovog potresnog romana, nastalog po istinitim događajima. Njegovu poemu “Srpsko srce Johanovo” pjevaju mnogi, a njemu je najdraža obrada oca Voje Bilbije, koji je, smatra Dželetović, izvodi anđeoskim glasom.

„Srpsko srce Johanovo“ je istinita priča o bogatom Nemcu kome je u „žutoj kući“ na severu Albanije presađeno srce srpske žrtve, a koji potom dolazi na Kosovo u potrazi za odgovorima na svoje neobjašnjive vizije. Imena glavnih aktera u knjizi promenjena su zbog njihove bezbjednosti, ali je svedočenje o albanskim zločinima nad srpskim civilima istinito. Dželetovića, koji je rođen u Lipljanu, ova priča potresla je do srži.

– Upoznali smo se 2004. na jednoj sahrani. Moj junak je tada prvi put došao iz Njemačke zbog dječaka koga je sanjao, a nije ga poznavao, sina čovjeka čije je srce nosio u grudima. Došao je da mu da novac, a onda je osetio neobičnu povezanost sa njim. Rekao mi je: „Kad sam video kako mi prilazi mislio sam da će šavovi da popucaju, srce je htelo da iskoči napolje. Ne znam da li srce zaista pamti ili je to samo moja projekcija“.

Ove riječi toliko su potresle Dželetovića da je za samo dva sata napisao dirljivu poemu o tom događaju. Na nagovor bliskih ljudi i prijatelja koji su je kasnije pročitali, počeo je da piše i roman. Sa glavnim junakom odavno nije u kontaktu.

– Ako ćutimo o zločinu mi smo saučesnici, a o albanskim zločinima nad srpskim civilima i ilegalnoj trgovini organima se dugo ćutalo. Neko je mislio da Srbima može da se radi šta god želi, jer smo mi „krivci za sve“. Mora da se govori o zločinu, da se ne ponovi nikada više – kazao je autor tokom premijerne predstavljanja knjige koje je održano u JU „Muzeji i galerije“ u Starom gradu u Budvi.

Srpsko srce Johanovo“ prevedeno je na desetak jezika, a većinu tih prevoda autor je dobio besplatno. „Prevodioci iz različitih zemalja odbili su honorar gotovo identičnim riječima, da ih `nešto nepoznato tjera da prevedu ovu knjigu`“ istakao je Dželetović.

Pol Kampf nije jedini koji je poželeo da ekranizuje „Srpsko srce Johanovo“. Po riječima autora, nekoliko velikih domaćih i evropskih reditelja raspitivalo se tokom proteklih godina o ovoj knjizi. A čim je vijest o mogućoj ekranizaciji zločina u „žutoj kući“ dospjela u medije, pojavili su se i oni koji su željeli da to spriječe.

NOVI ROMAN O SRPSKOM STRADANjU

Dželetović je tokom večeri upoznao prisutnu publiku da je završio novi roman, takođe zasnovan na istinitom događaju. Ovoga puta glavni junak je Miloš Ćirković, koji je ostao sam u Belom Polju, kod Peći.

– To je još jedna tužna priča o srpskom stradanju. Miloš je branio kuću do svoje smrti, nije hteo da napusti svoje ognjište. Kroz priču o njemu želeo sam da progovorim o svim zločinima koji su nam učinjeni – kaže autor.

– Producentu i meni nudili su nekoliko miliona evra da snimimo film, ali pod uslovom da se u njemu ne pominje direktno „žuta kuća“ niti Kosovo i Metohija, već neka imaginarna zemlja. Nisu nam direktno rekli za koga rade, ali možemo da pretpostavimo ko su im „gazde“. Odbio sam svaki pokušaj da se ova priča prebaci na neko drugo mjesto, jer takvo mjesto i takva priča nigde drugo ne postoji. Ovde su Srbi otimani iz svojih domova i ubijani, nisu, poput drugih, prodavali svoje organe – kaže Dželetović.

Vijest da će američki reditelj, uz podršku svetskih zvezda, konačno snimiti priču o „žutoj kući“ nije se dopala Albancima na KiM

– Prijatelji i rođaci upozorili su me da nisam dobrodošao na Kosovo, u svoj rodni kraj – iskreno priznaje i dodaje: „Ako Bog da gledaćemo taj film, jer Srbi znaju koliko smo postradali, ali svet ne zna. Neka vidi kakvu su nakazu stvorili na Kosmetu i da ona počiva na srpskoj krvi, i to onih najbezazlenijih civila, koji nisu učinili ništa nažao.“