Piše: Bojo Pižurica
Baš mi ovih travanjskih dana reče moj roditelj 1 nešto što je kazao neki Sula Radov. Reče da to obavezno pomenem mojim evropskim partnerima. Oću, oću, kako ne, rekoh, oni jedva čekaju da čuju tako nešto a mislim se, e kukavče sinji, đe ti živiš.
Reci, reci, bio je uporan roditelj 1, pomeni i šta su rekli nekakvi Miljanovi i Tomovi, pa da onda oni vide ko smo mi. Oću, oću, obećah, a meni je najlakše obećati, a mislim se, vide oni dobro ko smo mi, mnogo bolje od nas samih.
A roditelj 1, oduševljen mojim obećanjem reče – Valjanu sinu lako je biti otac, citira valjda toga Sulu. NJemu i dalje nije jasno da ja neću Sulu već Ursulu. I nije mu jasno da ako hoćeš da zadiviš Evropu, moraš nečega da se odrekneš. Najbolje sebe.
Evo na primjer, DPS se odriče Rusije i onog sporazuma kojeg su nekoć potpisali. Odriču se toga da su na svoj desni biceps tetovirali Putina. Ne Pupina nego Putina, svog putenog šaputavog anđela. Zato, ako bi se kojom nenadanom srećom DPS vratio na vlast, to bi bilo sjajno jer bismo onda imali tešku štelu kod Rusa.
Ako bi zavrnuli i lijevi rukav ko zna šta bismo tamo zatekli. Možda Trockog ili Beriju, možda su baš tom rukom crtali one pomirujuće grafite po Pljevljima. Ili one hotele po primorju, đe su nekad zime zimovali, zimovali blago ostavljali.
Velika evropska vrijednost jeste da ne treba patiti od suviška prošlosti jer ona može da ti ošašavi budućnost. Naročito ako ti je prošlost ispisivana onom guravom ćirilicom.
Nemoj slučajno da te Ursula ufati da citiraš nekakvog Sulu i još pridodaš NJegoša. Ako nas ne uredi Ursula ostaje da nas uređuju srpski svet, srpska crkva i srpska vjeronauka, daleko bilo. U tom slučaju obnovila bi se “Košuta” na Cetinju i proizvodila šiljate opanke koje bismo svi nosali.
Suverena Evropa želi savez nesuverenih država. Ne kavez nego savez. Ne može i Sula i Ursula. Eto, i taj NJegoš da je znao za prave vrijednosti ne bi zidao Kapelu. Kapelu je podigao samo da nas nervira.
A moj roditelj 1 ne prestaje da priča – Sula je više volio pravdu nego kapetanstvo, govorio i ono što ne treba da se zna i što nije po volji, bio je orjentir, savjetnik i sudija, visoko je podigao baklju dostojanstva i slobode. Bio crnogorski Kant i Sokrat. Pravo se u Crnoj Gori rodilo kao proizvod čvrstog moralnog kodeksa, i sve tako, bupa i bupa, probi mi moje osjetljive evropske uši. Ne shvata da ja neću Sulin nego Ursulin moral i zakone.
A on nastavlja – Savremeni čovjek se toliko iskvario da mu postupke ne mogu pokriti ni stotine zakona, a Sula je sudio po čojstvu i dolazio do pravde. Mislim se, ne mlati, kad se toliko pominje čojstvo to obično znači da ga nema. Čojstvo najbolje svjedoči o gomili nečojstva.
Kad smo već kod savremenosti stiže nam turizam. Rat je na sve strane pa će svi da nagrnu kod nas u oazu sklada, mira i depresivnog optimizma. Jedino neće biti NJemaca i to onih od 17 do 49 godina, zabranili im izlazak iz zemlje, zapelo nešto oko papira. Na tom papiru je ispisano stanje evropskih sloboda.
Evo, i Nato savez mora da ide na remont i zamjenu gurtni, da bi mogli neđe da ga gurnu. Crna Gora treba da iskoristi svoj snažni uticaj da vidi sa kim će Nato da ratuje – sa Rusijom, sa Amerikom ili sa samim sobom. Da smo tu dok Evropljani iz Evrosajuza budu vijeć vijećali kako će ih biti i mučiti. Uglavnom, držmo se Ursule i ne brinimo, biće svega.
Taman bijah krenuo kad opet onaj roditelj 1, udavi sa anegdotom: Pita jednom Sulu Knjaz Danilo – A za kakvu si ti vlast?! – Za vlast dobrog običaja, dobrog zakona, dobre riječi i pravde čovjekove – odgovori Sula.
Pa kako da se ovome čestiti evropski čovjek grohotom ne nasmije i da ne ode da posiječe onaj Sulin dub u Komanima. Zalupih vrata i odoh u sumrak, a od sumraka do svitanja ima još dosta manitanja.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
