„Novosti“: Kako su solarni paneli 63. padobranske dovodili NATO do ludila

Pokretne solarne elektrane, sklopljenje za samo 15 dana, spasile su mnoge živote pripadnika 63. padobranske u vrijeme NATO agresije jer su omogućile da komandni štab, usred nedođije, održava vezu, šalje poruke i uspješno obavlja zadatke protiv neprijatelja.

Prve dvije vojne solarne elektrane nastale su te 1999. godine iz čiste nužde, a radile su sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Lekcija o pokretnim štabnim solarnim elektranama predaje se sada pitomcima naše Vojne akademije, ali javnost malo toga zna o „patentu“ nastalom iz nevolje.

Kako su napravljene i koliko su značile 63. padobranskoj, prvi put u javnosti, za „Novosti“ govori pukovnik Nebojša Kuzmanović, u čijoj četi je sve počelo:

– Dan-dva pre agresije na sastanku veze brigade procenjivali smo da bi neprijatelj mogao da koristi tzv. taktičke nuklearne udare ukoliko se grafitne bombe pokažu kao nedovoljne. Docent na Elektrotehničkom fakultetu u Nišu Dejan Milenović, tada redovni vojnik u mojoj četi, pomenuo je na sastanku „da je upravo u gradu na Nišavi čuveni doktor sa Prinstona Nenad Pavlović, koji je zbog namere Amerikanaca da nas bombarduju doputovao u Srbiju, da joj se nađe“. To je bilo ključno.

– Treba vam i šema mojih pretvarača solarne u elektroenergiju od 2,5 kilovata. Dajem vam i dva sina u četu, treći još nije za vojsku – prepriča Kuzmanović susret sa prof. Pavlovićem.

Elektroničar Miodrag Kastratović, ratni rezervista niške brigade, čovek koji je kasnije sastavljao i opsluživao ove solarne elektrane, za „Novosti“ objašnjava kako je tada dobio naređenje da ode u Beograd u svoj Naučno-opitni centar „Rudi Čajavec“.

– Sa profesorima Nadom Gošović, Pavlom Zafirom i Vladom Fidlerom utanačili smo i šemu opetovanja sistema u ratnim uslovima za slučaj da se „elektrane pokažu“, da bi mogli da ih ponudimo u serijsku proizvodnju. Od Gošovićeve sam dobio kontakt sa dr Vladom Stojanovićem iz „Vinče solar“ koji su tada prvi eksperimentisali sa solarnim panelima u nas. On nam je dao dodatne panele, plus njihove šeme pretvaranja energije sunca u slektričnu – pojašnjava Kastratović.

Za svega 15 dana, dva kamiona sa sistemima veze 63.padobranske „naoružana solarnim panelima“ i glavno stacionarno komandno mesto brigade radili su na „sunce“.

– Bilo je važno da čvorišta veze ne emituju termalno zračenje jer su izviđački avioni NATO non-stop pretraživali teren – prepričava nam pukovnik Kuzmanović. – Kada bi zabeležili otisak toplote od generatora na planini tukli bi nemilosrdno. Položaje nam nikada nisu našli, mada smo im bili ispred nosa, na Košarama i Paštriku, a glavni štab brigade malo iza prve linije.

Kastratović dodaje da priča ima i duhovitu notu, jer su solarni paneli u planini bili „maskirani“ kozom koja je bila vezana za konstrukciju. Usred ratne konspiracije, Štab 63. padobranske odakle je komandovao general Ilija Todorov nazivan je „Kod koze“.

– Koza beše jeftina, 10 maraka, a nama se činilo da rat može da potraje i da će nam dobro doći – otkriva Kastratović zašto je nabavio životinju. – Uz naš štab bilo je i siromašno srpsko planinsko selo, a jedan dečak i devojčica, tu su se svakodnevno igrali sa kozom, hranili je i muzli. Na kraju nam je ta koza spasavala zdravlje. Prvih dana rata naš prevodilac Milan Varadinović (sada konzul u Čikagu), dobio je teško zapaljenje pluća, a izlečili smo ga kozjim mlekom.

Konzul Varadinović je takođe bio deo vojničke „solarne priče“ 63. brigade. Pukovnik Kuzmanović se seća kako je Varadinović došao iz diplomatske službe u Londonu da bi služio u svojoj četi u planini, kao prevodilac, a da je po čudesnom ozdravljenju od kozjeg mleka bio glavni čuvar „braonkaste prijateljice“ koja je zbog njegovog milosrđa preživela rat. Ostavljena je na kraju deci, da ih hrani mlekom.

KAMPANJOLA BEZ KOČNICA

– Tokom NATO agresije brigadom je komandovano sa 150 pejdžera i oko 100 mobilnih telefona – priča Kuzmanović. – Imali smo solarnu elektranu i slušali smo komunikaciju NATO pilota sa komandnim centrima u „avaksu“. A za sve to vreme četu vezista od 20 ljudi je opsluživala kampanjola iz 1955, bez kočnica… I prešla hiljade kilometara.

PREPRAVLJALI I ORUŽJE

Sjeća se pukovnik Kuzmanović čitave ekipe vojnika koji su se te 1999. bavili „naučnim radovima“.

– Rezervista Milenović, naš glavni oružar, prijavio je da su u njegovoj fabričkoj laboratoriji u Kragujevcu ostala tri „Zastavina“ automata 9 mm, koje su on i kolege prepravili da budu efikasniji od „hekler koha“, kao i tri laka postolja za tenkovske mitraljeze iskopirani od Rusa. Za nekoliko dana prebačeni su na Paštrik gde su čuda učinili.

(Novosti)