Novokomponovani narodi koji su se odrekli imena naroda kome pripadaju njihovi preci ne mogu imati istoriju

Piše: Saša Radulović

Novokomponovani narodi koji su se odrekli imena naroda kome pripadaju njihovi preci ne mogu imati istoriju, jer ona počinje onog trenutka kada su se odrekli imena svojih predaka i prihvatili novokomponovano ime.

I iako je Vatikan radio na tome vekovima pre, novokomponovana imena su počeli masovno da prihvataju tek u 19. veku sa Austrougarskom i završili prihvatanje u 20. veku sa SFRJ. Od njih su i naučili da najviše od svega mrze reči koje zasnovane na korenu SRB, baš one reči na koje su i njihovi i naši preci bili najviše ponosni.

Na slavnu, ali i pretešku istoriju svojih predaka su prvo pljuvali. Pljuvali su i na pravoslavne vladare i na njihove kneževske, banske, kraljevske i carske titule koje su sve imale ime srpskog naroda u njima i na ćirilicu i sve stare dokumente, i pisane i kamene, kojim su ti vladari pisali.

A onda su shvatili da nema drugih vladara do pravoslavnih i nema vladarskih titula bez imena srpskog naroda u njima i nema drugih dokumenata do ćiriličnih, tako da je ispalo da su tikva bez korena.

Pa su počeli da sa hvataju za teritorijalne odrednice u tituli vladara. Pa ako je vladar bio kralj Srba Bosne, za ono Srba su rekli da nema veze, a za ono Bosne su rekli da Bosna nije teritorija već narod. Tako su i vladike Crne Gore koji su za sebe i svoj narod još poprilično sveže pisali da su Srbi, odjednom postali Crnogorci. A Crna Gora je turski termin iz 16. veka za 4 nahije. Znam to jer je i moja porodica poreklom iz te četiri nahije i moji preci su krvarili sa našim vladikama za svoj srpski narod. Naziv Crna Gora je bio samo za te 4 nahije i nije se odnosio na Brda i na Primorje, jer ljudi koji su tamo živeli su bili Srbi Brđani i Srbi Primorci.

Na kraju su morali da se dohvate i pisma, jer drugog nema. Latinice nije bilo pre 19.v eka. Srpska ćirilica koju su prezirali i pljuvali i table lomili, kao i Tesle koje su pokušavali da istrebe, je odjednom postala starohrvatska ćirilica ili bosančica, a Tesla postao Hrvat.

Kako mi da se postavimo prema ovome? Samo da čuvamo svoje. Da učimo našu decu istoriji, da aktivno branimo svoje u svetu od falsifikata, da podižemo spomenike svim Srbima bez ozbira na veru i da budemo ponosni ne samo na cara Dušana već i na Bajicu Nenadića (Mehmed-paša Sokolović) i na Ruđera Boškovića koji je postao katolik. Jer Bajica je postao veliki vezir (danas bi to bio premijer) velikog osmanskog carstva, a to nije mala stvar. A pored njega još 18 drugih Srba.

I da kažemo svim Srbima bez obzira na veru da cela istorija srpskog naroda pripada njihovim precima isto koliko i našim jer su je zajedno gradili i da je sve to nasleđe našeg srpskog naroda. I da ne odbacujemo od sebe Srbe druge vere i kažemo im da nisu Srbi zato što im je vera pogrešna. I da nam ne smeta ako neko više ne želi da se zove imenom svojih predaka i želi da se zove po teritoriji na kojoj živi. Svako ima pravo da se zove kako hoće.

Ali takođe da kažemo svima koji žele ili ne žele da čuju: na našim prostorima postoji jedan narod, jedno pismo, jedan jezik, jedna istorija, a mnogo teritorija.

Imena teritorija su Bosna, Hercegovina, Crna Gora, Šumadija, Dalmacija, Hercegovina, Slavonija, Srem, Banat, Bačka, Bosna i mnoga mnoga druga širmo Helma (Balkana).

A ime naroda je SRBi, istorija je SRBska, jezik je SRBski, pismo je SRBska ćirilica. Drugih imena za sve to, a da su starija od 500 godina, nema.