Novinar TV Most iz Zvečana Siniša Stojanović za BORBU: Srbi na Kosmetu žive kao u getu!
„Ljudi danas na Kosovu i Metohiji, u 21. vijeku, žive kao u getu. Počeli su sa svakodnevnim represijama, od onoga u Velikoj Hoči kada su oduzeli vino Vinariji Petrović, tone vina je tada proliveno, pa sve do najnovijih događaja, kada hapse i zatvaraju Srbe, samo zato što su Srbi. Jednostavno, ako si tamo moraš da plaćaš porez tkz. Republici Kosovo. Kako da plaćam porez nekome kada ga ja ne priznajem“, ovako razgovor za Borbu počinje Siniša Stojanović, novinar televizije Most iz Zvečana, uz konstataciju da je i pored svega posebno lijep osjećaj pripadati srpskom narodu, pa čak i u ovim teškim trenucima.
Stojanović kaže da je u sjevernim opštinama situacija malo lakša u odnosu na Gračanicu i enklave, u kojima ljudi žive okruženi albanskim stanovništvom i da su oni morali prihvati način života koji im je nametnut.
„Ljudi u Gračanici, plaćaju i vodu i struju „Kek-u“, tako se zove njihova distrubucija. Njihova struja je mnogo skuplja nego u Crnoj Gori, a pogotovo u Srbiji. Posebno vrijeđa kada čujemo komentare da je život na ovim prostorima lak, jer, recimo ne plaćamo struju. Ljudi u Beogradu mogu da gledaju pozorišne predstave i da idu u bioskop, to ljudi dolje u enklavama ne mogu. Bukvalno si zatvoren, ne možeš da izađeš. Moraš da razmišljaš kad ćeš da se vratiš kući, jer nisi siguran, bezbjednost vam niko ne garantuje, i to traje dvadesetak godina“, kaže Stojanović.
On podsjeća da nikada nije pronađen nijedan krivac, nijedan lopov, pretučeni su starci, opljačkane kuće… Za sve to niko nikada niko nije odgovarao.
„Paradoks svemu tome jeste jedna stvar, iako je neki starac ili starica opljačkan i pretučen, nikad se ne zna ko je to uradio, nakon nemira u Kosovskoj Mitrovici kada su se mladi okupili i rekli da ne žele da dođu Albanci sa svojim dokumentima i da uđu u prostorije gdje bi mogli da glasaju došlo je do nekog koškanja, nije bilo fizičkog kontakta. Prošlo je samo 24h i već se pojavila potjernica za čovjekom, za kojeg se sumnja da je učestvovao u konfliktu. Ažurni su kada su njihove glave u pitanju“, ogorčen je Stojanović.
Selektivna je ta njihova pravda, smatra on. Dodaje da premijer lažne države Kosovo na sve načine pokušava da diskredituje proteste Srba, govoreći da u njima učestvuju huligani.
„Kao novinar, sam skoro svakodnevno na protestima, okupljaju se ljudi koji su dekani, univerzitetski profesori, nastavnici, učitelji…Na njihovim skupovima su navijači, čak su prošli put došli u dresovima fudbalskog kluba.Valjda je razlika jasna“, kaže on.
Ovakvo ponašanje je posledica, kaže Stojanović, toga što imaju podršku Zapada, ali smatra da će njihovo „čedo“ izrasti u zvijer.
„Licemjerne su i kritike koje se mogu pročitati u medijima. Oni kritikuju javno, kao osuđuju ponašanje Kurtija , ali su njihove kazne smiješne. Zamislite koju kaznu je dobio Kurti, da nema zajedničke vojne vježbe sa NATO alijansom. Znači trebalo je oko 1500 šiptarskih vojnika da učestvuje zajedno sa njima u vojnim vježbama, i to je baš „rigorozna“ kazna. To je žalosno i smiješno“, konstatuje Stojanović.
Na pitanje šta se dešava sa ljudima koji rade u Opštinama na sjeveru, kakav je njihov status, Stojanović odgovara da je normalnom čovjeku teško objasniti to što oni rade na Kosovu.
„Kao što znate, nasilno su izbačeni, dovedeni su njihovi ljudi. Na posao ih dovozi prevoz uz obezbjeđenje KFOR-a i njihove policije. Svako od njih zna 40% srpskog jezika, a to je za njih dovoljno. Srbi koji su radili u Opšini, svako jutro dolaze, imaju knjigu ispred gdje se upisuju i to je njihov protest, oni na taj način žele da iskažu svoje nezadovoljstvo. Eto to je drugi paradoks, zamislite da imate podršku 0,02% glasača i smatrate da imate zakonsko pravo da budete predsjednik Opštine. Čak i divlja plemena u Africi imaju pravila kad biraju poglavicu“, dodaje.
Kaže da su provokacije od strane Albanaca svakodnevne i da teško padaju srpskom stanovništvu.
„Gospodin Kurti je zabranio Srbima da pređu na južnu stranu, ali zato oni mogu da dođu da provociraju. Prije neki dan je njihova pjevačica došla u sjeverni dio Mitrovice, razvila albansku zastavu i zahvalila se svom premijeru“, priča Stojanović.
Život Srba na Kosovu je težak, kaže Stojanović i dodaje da očekuje veću podršku Srbije.
„Srbi su nekada bojkotovali izbore, onda je došlo do toga da moraju da izađu. Sad kad su oni ušli u sudstvo, policiju itd.. ispada kao da je Kosovo priznato, ostalo je samo još školstvo i zdravstvo. Ako i to ode, mislim da neće više niko ostati dolje.
„Zamislite idete ulicom i odjednom krene sirena, pojavi se maskirani šiptar i izvadi dugu cijev. Šta u tom trenutku neko treba da radi? A to je postalo naša svakodnevnica. Računamo na Srbiju, znamo da je ucijenjena i da ne smije da reaguje, ali očekujemo pomoć. Postoji mogućnost da se po rezoluciji 1244, određeni broj vojnika Srbije vrati na Kosovo“, ističe on.
Stojanović dodaje da je i priča o slobodi medija, kao i svaka druga priča premijera lažne države, neutemeljena.
„Kurti je rekao da treba da se omogući bezbjedan rad novinarima. Ja imam snimak, kako je njegova policija, iako sam imao akreditaciju koju su oni vidjeli bacili suzavac ispred nogu. Ko je u tom trenutku uzgrozio bezbjednost novinara? Da li kako on kaže ti srpski „huligani“ ili njegova policija? Oni su prvi otvorili vatru“, priča Stojanović.
Pored bogatog iskustva koje posjeduje, godine rada koje su iza njega, postoji nelagodan osjećaj kad god se ide na teren.
„Oduzeta nam je sloboda, uskraćena nam je sigurnost“, ogorčeno zaključuje Stojanović.