Novi snimak razgovora Vujoševića i Kneževića: Ivica lobira preko Toma Čelebića kod ekipe Duška Markovića da ga ne diraju!

U čitav posao oko korupcije u tužilaštvu, kako se može čuti u najnovijem snimku telefonskih razgovora sekretara Tužilaštva Nenada Vujoševića i biznismena Duška Kneževića, uključen je i predsjednik Višeg suda Boris Savić.

Vujošević kaže da je Stanković mrtav, da lobira na sve strane da ostane na funkciji, ali da neće uspjeti.

“Nema, on je otpao. Izbacili su ga. A ako ovo objaviš ti bi samo mene za*ebao. On je ionako mrtav, otpisan”, poručuje Vujošević.

Vujošević: On mora da podnese zahtjev sudiji.

Knežević: Pa podnio je, podnio.

Vujošević: Onda istražni suduja oređuje oće li da se na nešto stavi hipoteka, on ili onaj brat da stavi.

Knežević: Ne znam što će mu dati, ali on je podnio sve to.

Vujošević: Podnio je za hipoteku, je li? Ja sam juče zvao Borisa Savića, on reče da ovaj mora hipoteku da podnese i onda da tužilac da saglasnost da se pusti.

Knežević: Čuo sam da ti je poslovođa (Ivica Stanković) mrtav skroz.

Vujošević: Nema, on je otpao. Izbacili su ga. A ako ovo objaviš ti bi samo mene za*ebao. On je ionako mrtav, otpisan. Jedino bi mene spržio. Šta ćeš, nećeš valjda druga svog, a toliko smo vremena proveli zajedno. Ja ostajem tu, tvoj čovjek. Nemoj mene bolesnoga ovako, znaš da primam terapiju.

Knežević: Mene pitaju ljudu kome da se tamo jave za obračun kamate. Ja, rekoh Milu Đukanoviću.

Vujošević…(Smijeh) A ovaj je mrtav, potpuno. Oni ga neće. On sad lobira kod svakoga. On je otpisan. Još mjesec dana i nema ga više.

Knežević: Došao mi je preko podzemlja da pita da li može li da se ne pušta to (snimak). (pitao Stanković).

Vujošević: On ti poslao nekog?

Knežević: Aha. Jeste. U Beograd.

Vujošević: A to mu sin, čim oženi ovu malu Darkovu.

Knežević: A je li?

Vujošević: A jeste, jeste. Svadba će da bude.

Knežević: Ajd, sa srećom.

Vujošević: Dali su mu džip, najnoviji, PG bijeli, vozi po gradu.

Knežević: Ima da pucaš.

Vujošević: (Smijeh) Neće mene zvati, jer ga nijesam ni ja zvao kad mi se Anđela udavala. Ispustili smo ga greškom. Tada je bio sudija Višeg Suda i ako smo bili kumovi, neće me zvati na svadbu sa Šarićem. Ja ga zaboravio greškom, to ne može da mi oprosti. Pa nemoj to da puštaš bez mene, samo mene pržiš, ne možeš nikom time ništa postić. Nećeš valjda druga svoga. Evo ja sve činim.

Knežević: Rasplaka me. Ja sam strašno osjetljiv.

Vujošević: Što vele Zećani, „boleći“.

Knežević: Da, da… Ti ne shvataš da je rat.

Vujošević: A ja shvatam da je rat .

Knežević: Svaki vojnik je…. Znaš šta kaže Staljin? Svaki vojnik je samo statistički podatak.

Vujošević: A čekaj, kao si ono govorio, kad je borba slonova a samo stradam ja, ili tamo neki miš.

Knežević: Pa, dobro, što ćemo sad. Revolicuja ne bira.

Vujošević: Nećeš to puštat radi mene?

Knežević: Neću, neću radi tebe.

Vujošević: E čuš…(smijeh).

Knežević: Treba nam jedan insajder iz Tužilaštva.

Vujošević: A kakvi insajder. Što ja imam još da kažem, ja ne znam ništa.

Knežević: Pa, kako ne znaš? Ti znaš sve.

Vujošević: A što znam ja? Ja ne znam ništa. Ja nemam neke podatke pa da sam insajder.

Knežević: Znaš kad su jednom na Atlas centru i snime ga ovi da će se ugradit jedno 12 miliona. I on kaže ovome, „nemoj da si pizda, nemoj sad da se plašiš kad odeš kod Kneževića. Da ti kažeš da ti nemaš pojma, da je to ključ u ruke i da ti ne znaš ništa o tome“. Ja mu pustim to i donesem mu, znaš. A veli, „ja sam ti stari avetni čojek kojem je Sibir i ruska zima potpuno isprali mozak. Ja ne znam što pričam na telefon“. Ni manje ni više nego 12 miliona.

Vujošević: Tražio? Aoo…

Knežević: Da. Sa Slovencem, kako su se klali za Atlas kapital. To sam se se zamjerio „Grandovcima“, pa Čelebiću što sam dao Danu Petroviću posao. Tu bi se Dano ubio da nije dobio taj posao. Nije baš hrabar u ovoj situaciji, ali dobro.

Vujošević: A ovaj moj poslovođa (Stanković) sa Čelebićima se druži.

Knežević: A to sve zbog Duška, sugurno.

Vujošević: E, ne znam. Čuš, sa Čelebićima se druži.

Knežević: Kad dođe revolucija, biće prijekih sudova.

Vujošević: Vjeruj mi, ja kad sam razgovarao sa njim….

Knežević: Ma, kakvi, tjeraj ga… Ne treba da bude upućen ni u šta… Zato što zna da si ti kurir. Zna da si kurir od poslovođe (Stankovića).

Vujošević: Meni on kaže, „ti ovo sam tražiš“. A ja kažem, ne tražim. Sad sam bio kod njega u Igalo. Maloprije sam iz Igala došao.

Knežević: Možda ti on da ponudu da mi doneš (Katnić).

Vujošević: To poslovođa (Stanković) ili ovaj drugi?

Knežević: Ne ovaj, ovaj je bez mozga (Katnić). Kakav poslovođa (Stanković)?