Novi hibridni udar iz Zagreba: Hrvatski evroparlamentarci zabrinuti za identitet Crne Gore, tvrde da će Crnogorci postati manjina
Evropska unija mora da reaguje kako se ne bi ugrozila nezavisnost i suverenitet Crne Gore promjenama Zakona o državljanstvu, poručili su u dopisu visokom predstavniku Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepu Borelju petorica poslanika Evropskog parlamenta.
Evropski parlamentarci iz Evropske narodne stranke (EPP), Mihael Galer, koordinator za spoljnu politiku, Milan Zver, Matej Tonin, Tomislav Sokol i Davor Ivo Štir naveli su da bi zakonske promene, kojima bi se omogućilo dobijanje dvojnog državljanstva, mogle imati „teške i dugoročne posledice “ na proces odlučivanja i identitet Crne Gore, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Ovaj medij navodi da zakon iz 2008. iz vremena vlasti Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića predviđa stroge kriterijume za dvojno državljanstvo kao „zaštitu države od 630.000 stanovnika“. A da su ovih dana, uoči vanrednih lokalnih izbora u Podgorici, „prosrpske partije“ aktuelizovale ovu temu.
„Posebno zabrinjava činjenica da bi brojčano malo biračko tijelo lako moglo biti nadjačano glasovima novih birača, koji će to pravo ostvariti dobijanjem dvojnog državljanstva“, navodi se u dopisu Borelju.
Poslanici EP su zabrinuti da bi „crnogorski identitet“, tako brižljivo njegovan članstvom u NATO, priznanjem tzv. Kosova, udarima na Mitropoliju crnogorsko-primorsku, mogao, ne daj Bože, postati srpski. Ili onakav kakvim ga je vidio Petar Petrović Njegoš ili crnogorski kralj Nikola Petrović.
To što su oni tada vidjeli kao prirodno, danas se naziva zloglasnim „srpskim svetom“, „malignim ruskim uticajem“, „prevaziđenim idejama panslavizma“, kako je to pobrojao u intervjuu za RSE jedan od potpisnika pisma hrvatski evroparlamentarac Davor Ivo Štir.
Zapamćen i po svojim izjavama da Srbija treba da plati ratnu odštetu Hrvatskoj iz 2017, ali i esejima o destabilišućoj ulozi Srbije u regionu i njenoj „poraženoj politici genocida, etničkog čišćenja i osvajačkih ratova“ kako je to razlagao u „Globusu“ 2018.
„Destabilišuću“ ulogu Srbije koja mu se priviđala i tada u njegovoj viziji savršene „junajt, junat Jurop“, Štir vidi i sada u crnogorskom Zakonu o državljanstvu. Za koji njegov evroparlamentarni i nacionalni kolega Tomislav Sokol kaže da bi njegove izmjene značile da bi se „vlast u Crnoj Gori zapravo birala u Beogradu“.
„Ogroman broj ljudi koji danas ne žive u Crnoj Gori dobili bi državljanstvo čime bi se mogao promijeniti identitet Crne Gore, tj. da Crnogorci, u krajnjoj liniji, budu čak i manjina u vlastitoj državi“, zabrinut je Štir.
Brisel je zainteresovan da Crna Gora sačuva nacionalni identitet, prozapadnu i proevropsku orijentaciju, dodaje on i sa indignacijom konstatuje u intervjuu za RSE da su „ljudi koji su se aktivno protivili ulasku Crne Gore u NATO, a neki bili i optuženi zbog pokušaja puča danas dio strukture moći i vlasti u Crnoj Gori“.
Da su ti optuženi za pokušaj puča oslobođeni jer nije bilo nikakvih dokaza za takve optužbe, kao i da je NATO, taj mirnodopski savez, osim Srbije 1999. bombardovao bez odobrenja Saveta bezbjednosti UN i Crnu Goru, te „sitne“ detalje Štir je zaboravio da uvrsti u svoju analizu.
„Strategija EU je da cio Jugoistok Evrope, i tu Crna Gora prednjači u pregovorima, bude integrisan u EU, prihvatajući standarde i vrijednosti Evrope. Protiv toga su koncepti kao što je, na primjer, ‘srpski svet’ koji je u suštini jedna imitacija geopolitičkog koncepta ‘ruskog sveta’. Evropska logika je da zamijeni stare sukobe novim oblicima saradnje, koji poštuju dignitet svakog naroda i nezavisnost svake države. Rusija ima sasvim jedan drugi projekat. Njima je, ne samo Crna Gora, možemo tu govoriti i o Srbiji i uopšte o državama Zapadnog Balkana – moneta za potkusurivanje“, smatra Štir.