Nove nesuglasice u EU: Članice smatraju da je pritisak Berlina na Srbiju kontraproduktivan; Potrebno više razumijevanja za položaj Srbije

Još jedna pukotina među članicama Evropske unije, kada je reč o ratu u Ukrajini, mogla bi da se otvori već naredne nedelje na okupljanju lidera država članica u Briselu, i to zbog – Srbije.

Naime, sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi, a koje „gura“ Berlin, jer smatraju da je takva politika kontraproduktivna, da bi samo mogla dodatno da osnažni naše veze sa Rusijom.

U ovom frontu evropskih zemalja koje se zalažu za veće razumevanje za specifičnu poziciju i stavove Srbije, kada je reč o očekivanjima da odaberemo stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, trenutno su Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Portugalija, zatim Češka i Slovenija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.

Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo naše zemlje u Uniji priznavanjem lažne kosovske države i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije. U prilog tezi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za „srednji put“, kada je reč o politici Unije prema Beogradu, navode i njegov predlog o stvaranju Evropske geopolitičke zajednice, kako bi se zemljama-kandidatima dala određena evropska perspektiva, ali i nagradio napredak u reformama otvaranjem briselskih kasa.

Sličan kurs zauzeo je i zvanični Beč, odakle je posle Makronovog predloga stigao „non-pejper“ o postepenoj integraciji zemalja kandidata, a koji takođe podrazumeva i značajnu finansijsku pomoć iz Brisela.

I GRČKA IMENOVALA EMISARA
O RAZLIKAMA u EU, kada je reč o politici prema Zapadnom Balkanu, i posebno Srbiji, svedoči i „poplava“ specijalnih izaslanika za region, koje imenuju države članice. Tako bi uskoro ovim prostorima trebalo da se bavi i specijalni emisar Emanuela Makrona, predsednika Francuske, koja od 1. jula preuzima predsedavanje Briselom. Svoje „specijalce“ već imaju Brisel (Miroslav Lajčak) i Berlin (Manuel Zaracin), kao i Vašington (Gabrijel Eskobar) i Velika Britanija (Emanuel Pič).

I grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas imenovao je juče grčku ambasadorku u Rumuniji Sofiju Gramatu za specijalnog izaslanika tog ministarstva za Zapadni Balkan. Naši sagovornici kažu da velike sile ovim žele da pokažu svoju dominaciju u regionu, ali i da brojni izaslanici često samo dovode do dodatne konfuzije u inače delikatnim dešavanjima na Balkanu.
Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki naši susedi, tačnije Hrvatska.

Da bi politika pritisaka na Srbiju Briselu mogla da se vrati kao bumerang, upozorio je i albanski premijer Edi Rama, koji je pozvao EU da ne pritiska Beograd da uvede sankcije Rusiji. On je poručio da treba imati više razumevanja za stav Srbije s tim u vezi, i upozorio da bi pritisak Zapada mogao biti štetan za ceo region.Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže za „Novosti“ da je ovakav Ramin stav rezultat realpolitike i činjenice da su srpsko-albanski odnosi u uzlaznoj putanji:

– To, naravno, ne znači da će Tirana promeniti stav oko KiM, ali su ove poruke dobre, jer stvaraju povoljan ambijent da se napreduje u odnosima bez obzira na nerešena pitanja između Srbije i Albanije. Kada je reč o EU, tu postoje dva nivoa država, one koje su na liniji tvrđeg pristupa prema Srbiji, i one koje se zalažu za što konstruktivniju politiku, kako bi se izbegli negativni kontraefekti ucena i uslovljavanja. Najvažnija tema u EU trenutno su sankcije Rusiji, i tu ključne države slede politiku Vašingtona da se na tim merama bezuslovno insistira.

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da se, iako se u EU odlučuje konsenzusom i da glas svake članice ima podjednaku težinu, zna i čiji se glas najviše sluša:

– S jedne strane najveće države, poput Nemačke, imaju i najveći uticaj, ali je i ukrajinska kriza pokazala da je dovoljan samo jedan veto da u potpunosti blokira proces donošenja odluka. Zato je od vitalnog značaja za Srbiju gotovo bezuslovna podrška koju imamo od Mađarske, a tu su i neke druge zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju. Dobro je da u EU postoji svest da za politiku žestokog kažnjavanja Srbije, ipak, ne bi imali jedinstvenu podršku.

U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona.

PETKOVIĆ O POSLANICI EP: Neće nam Viola određivati put
DIREKTOR Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio je juče da je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon otišla predaleko kada je navela da Srbija ne može poslati član EU dok ne prizna takozvano Kosovo.

– Kada Viola fon Kramon kaže da Srbija ne može da se priključi EU dok ne prizna takozvano Kosovo, da li misli na EU sa Španijom, Rumunijom, Slovačkom Kiprom i Grčkom – naveo je Petković.

Upitao je i odakle lobistima takozvanog Kosova ideja da Fon Kramonova može da odredi put Srbije ka EU?

Ova poslanica EP, osim priznavanja Kosova, kao uslov za napredak Srbije na evopskom putu navodi i obavezno priključivanje sankcijama Rusiji.

(Novosti)