Non-pejper

Piše: Čedomir Antić

  O tome da je premijer jednog od desetak državnih subjekata, koji nas batinaju i ponižavaju već trideset godina, odlučio da se založi za drugačiju politiku, javio nam je bošnjački, bezbednjački medij. Odakle Bošnjacima bezbednosne strukture, kada su u nadi da će dobiti unitarnu BiH, lišenu političkog prisustva Srba i Hrvata, pristali da sve takve ustanove budu zajedničke, nije jasno samo onome ko je poverovao u iskrene namere onih koji se zalažu „građansku“ BiH.  Janez Janša je navodno, predlažući politiku koju bi Slovenija sprovodila na čelu evropskih ustanova, u Brisel poslao „nonpejper“ u kome se založio za radikalnu promenu politike EU prema državama Zapadnog Balkana.

Non-pejper je odavno ušao u našu politiku i javnost. Razume se da niko nije ni pokušao da objasni ovu englesku složenicu. Reč je o neoverenom i nepotpisanom dokumentu neke vlade ili druge ustanove. Ukratko, to je nekakav predlog, možda i nedovršen, skica, nacrt… Što bi naši stari rekli – načertanije.

Janša predlaže konferenciju na kojoj bi bile promerenjene granice Srbije i Bosne i Hercegovine. Tako bi bile stvorene prostrane države Srba, Hrvata i Bošnjaka. Razne obaveštajne i dezinformativne agencije su požurile da ovaj dokument predstave kao zlonameran i opasan. Pre nego što je objavljen netačno je javljeno da predviđa i raspad Crne Gore, ali i da će Preševo pripasti Velikoj Albaniji.

Jasno je da mnogi žive od nerešenog statusa balkanskih država. Bilo da je na vlasti Tadić, Milošević ili Vučić, Srbija je i dalje prepoznata kao opasnost i doskora nepostojeći indentiteti su već decenijama građeni na obespravljivanju i asimilaciji Srba, te brisanju njihovog kulturnog nasleđa. U uslovima u kojima su BiH, Crna Gora, Kosovo i Severna Makedonija nefunkcionalne i često prezadužene države, najlakše je reči da su za sve krivi Srbi i Srbija. Odatle te poruke o kesama, traktorima i autobusima kojima će nas iseliti i stvoriti evropske Diznilende u kojima će Đukanović postati Marija Terezija a Izetbegović Pit Mlađi.

Dobro je što se Janša malo promenio od vremena kada je otpao od svoje komunističke i jugoslovenske vojske i njene službe. Tada je stao uz one koji su bili neprijatelji čitavog jednog naroda. Danas je on političar koji ne mora biti u pravu u stavu kojim je spreman da prokosi čak i politici Sjedinjenih Država. Tako je makar bilo kada je pre nekoliko meseci prvi (i jedini) čestitao Trampu predsedničku pobedu.

Janšin predlog je dobar. Iako ga je predstavio na nevešt način koji budi sumnje da je cilj bio da probudi reakciju i ospori neko pravo Srbima u BiH. Promene granica neki doživljavaju kao svetogrđe, ali u sporazumu one su moguće i dozvoljene. Posebno je sramotno uverenje da je moguće menjati granice kada razbijaju SFR ili SR Jugoslaviju, da je prirodan referendum sa nesređenim biračkim spiskom u Državnoj zajednici SCG, te da je moguće mimo Ujedinjenih nacija umanjiti teritoriju Srbije – dok je, recimo, sporazum Srbije i Kosovskih Albanaca o međusobnom priznanju i promeni granica na nivou pomeranja granične linije na 7% njene dužine i 50km na neku od strana, viđen kao opasnost za bezbednost SR Nemačke. Mogu se kriti iza čega god hoće, ali oni koji zastupaju ovakve dvostruke standarde teško mogu da se odbrane od ocene da mrze srpski narod.

Problem ovog Janšinog dokumenta je način na koji ga je objavio. Umesto da je za njega pridobio većinsku podršku saveznika, pa da su protivnici demokratskog rešenja nacionalnog pitanja na Balkanu mogli da se oko ovoga sukobe sa jedinstvenim delovanjem SAD, država Kvinte, Srbijom, Hrvatskom i Albancima, on je pustio jedan nepotpisani papir da bude meta za decenijama sakupljanu i koncentrisanu šovinističku i autoritarnu artiljeriju. Drugo pitanje je vezano za principijelnost. Hrvati čine 14% stanovništva BiH (uz mnogo mašte), žive na 18% teritorije ove države i njima je ponuđeno da biraju između ujedinjenja sa Hrvatskom ili autonomije. Srbima na Kosovu i Metohiji, koji imaju sličan udeo u stanovništvu pokrajine, Janša nudi samo autonomiju. On pritom misli da je Južni Tirol, sa svim specifičnostima, univerzalno rešenje za daleki i drugačiji Balkan. Drugo pitanje je vezano za Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Dok je druga podeljena koliko i BiH, samo se u EU i SAD prave da ne vide realnost koju si u sami stvarali. U Crnoj Gori Srbi ne uživaju ravnopravnost. Crna Gora kakvu zamišljaju DPS i Cetinjani moguća je samo bez Srba ili u obastima u kojima su u većini. Ja sam uvek za  to da što više ljudi bude zadovoljno. Pritom, draža mi je demokratska podela od loše države nezadovoljnih građana, a protivim se etničkom čišćenju. Drago bi mi bilo ako bi i u EU bilo onih kojim misle tako.