Nobelov (ne)iznevjereni testament

Piše: Muharem Bazdulj

Godina je 1895., grad Pariz, datum današnji – 27. novembar, lokacija: Švedsko-norveški klub. Tamo je, bez prisustva advokata, Alfred Nobel potpisao testament kojim novac koji je zaradio izmislivši dinamit ulaže u „dobrobit čovečanstva“

Iz perspektive javnosti, dva ključna meseca u godini kad je reč o Nobelovoj nagradi su oktobar i decembar. U oktobru saznajemo imena nobelovaca, u decembru im se dodeljuju nagrade. A ipak, mesec između – novembar – jeste mesec u kojem je nagrada ustanovljena.

Godina je 1895, grad Pariz, datum današnji – 27. novembar, lokacija: Švedsko-norveški klub. Tamo je, bez prisustva advokata, Alfred Nobel potpisao testament kojim novac koji je zaradio izmislivši dinamit ulaže u „dobrobit čovečanstva“, odnosno u osnivanje fondacije koja će svake godine nagrađivati najistaknutije pojedince u oblastima književnosti, medicine, fizike, hemije i borbe za mir.

Jedva godinu dana nakon što je ovakav testament potpisan, Alfred Nobel umire u svojoj kući u San Remu od izliva krvi u mozak. Pronalazač poznat po svom najsmrtonosnijem otkriću, a koji je u svom inovatorskom portfoliju imao inače više od 350 patenata, živeo je, dakle, 63 godine, pošto je rođen 1833.

Zasluženost na terazijama

U Nobelovim biografijama stoji da je umirao tri dana, a da ga tokom agonije niko nije razumeo jer je govorio samo na maternjem – švedskom – jeziku, kao da je zaboravio druge jezike koje je znao i na kojima je inače komunicirao s poslugom i lekarima.

 

U njegovim biografijama stoji i da se slavni pronalazač celog života bojao da bi mogao biti živ sahranjen, pa je naložio da njegovu smrt ustanove najmanje dva ugledna doktora, a da zatim bude kremiran.

Prema njegovoj pomenutoj poslednjoj volji u junu 1900. biće formirana Nobelova fondacija koja će već od naredne godine početi dodeljivati nagrade za pet oblasti koje je odredio lično Alfred Nobel: književnost, medicinu, fiziku, hemiju te za mir. (Nagrada za ekonomiju koja se kolokvijalno takođe naziva Nobelovom ustanovljena je 1968.)

U proteklih nešto više od dvanaest decenija nagrađeno je više od sedam stotina nobelovaca. Novčani iznos nagrade varira od godine do godine, no pravilo je da jedne godine dobitnici u svim oblastima dobiju identičan iznos.

Makar je neosporno Nobelova nagrada najpoželjnija i globalno najprepoznatljivija nagrada, često se na njezin račun mogu čuti i kritike. Kritičari uglavnom ukazuju na činjenicu da nagrade za književnost i mir često odlaze u pogrešne ruke, a da oni koji su ih zaslužili umiru kao večiti kandidati.

Ti kritičari imaju već uobičajen spisak imena: Tolstoj, Džojs, Prust, Kafka, Konrad, Nabokov, Borhes, Kalvino. S druge strane, ti ljudi prečesto zaboravljaju impresivan spisak odličnih izbora za dobitnike: Man, Jejts, Eliot, Kami, Markes, Fokner, Singer, Beket, Andrić, Saramago, Brodski, Miloš, Kuci. Mnogi „nedobitnici“ su, nažalost, prerano umrli, a inače bi verovatno dospeli na spisak laureata. Na nekim simboličkim terazijama, Nobelov „žiri“ je verovatno ipak bolji od većine sličnih.

 

Kontroverze i anegdote

Uvek, naravno, ima i onih koji će pitati da li je ono što su pisali i pišu Bergson, Čerčil ili Bob Dilan uopšte književnost, ali činjenica je da malo šta kao Nobelova nagrada potiče interes za čitanjem i kod onih koje književnost inače ne zanima previše.

Ima i drugih kontroverzi, više političkih: od broja žena među nagrađenima do broja onih koji ne dolaze iz Evrope ili Severne Amerike.

Neke se nagrade pamte bolje od drugih: Kami je bio jedan od najmlađih laureata, a nedugo nakon dodele je poginuo; Pasternak i Sartr odbili su nagradu; Andrić i Ginter Gras su donirali ceo novčani iznos: Andrić za biblioteke u Bosni i Hercegovini, a Gras za Rome u Nemačkoj.

Hamsunu i Jejtsu je novac bio preko potreban pa im nije padalo na pamet da ga nekom daju, ali je pijani Hamsun ipak pokušao svoj ček darovati liftboju, ali ovaj ga je vratio. Decenijama posle, svoju nobelovsku „medalju“, Hamsun će pokloniti nikom drugom do nacističkom ministru propagande – Jozefu Gebelsu. Dobivši Nobelovu nagradu sa skoro sedamdeset godina, Džordž Bernard Šo je nezaboravno rekao da je ta nagrada nalik na „pojas za spasavanje koji bacaš davljeniku koji se već dokopao obale“.

Novac i ordenje

Kad je reč o „naučnim“ nagradama, Nobel je broj onih koji mogu da dele nagradu jedne godine ograničio na tri, što je krajem 19. veka i imalo smisla, ali danas, kada najveća otkrića prave mnogobrojni naučni timovi, ipak mnogo manje.

Nagradu za mir nije dobio Mahatma Gandi, ali jesu Kisindžer ili Barak Obama. Nagradu za mir često dobijaju i institucije: od Evropske unije preko Lekara bez granica i UNHCR-a do UNICEF-a.

Nobelovu nagradu za mir 1962. osvaja američki hemičar Linus Karl Pauling za svoju kampanju protiv nuklearnog naoružanja. Ovo možda ne bismo ovde isticali da isti čovek osam godina ranije nije dobio i Nobela za hemiju. On je do današnjeg dana jedini samostalni „dupli“ nobelovac, i to u različitim kategorijama. Marija Kiri je nagradu za fiziku podelila sa Anrijem Bekerelom i svojim mužem Pjerom, da bi nagradu za hemiju osvojila samostalno. Kod Kirija je, međutim, Nobel postao porodična tradicija pa je nagradu za fiziku dobila Irena Žolio-Kiri, ćerka Pjera i Marije, podelivši je sa svojim mužem Frederikom Žolioom.

Uglavnom, šta god ko mislio o Nobelovoj nagradi, ona u mejnstrim javnosti ostaje vrhunsko merilo vrednosti: što zbog novca, što zbog prestiža. Američka sociološkinja Herijet Cukerman kaže da je nagrada postala tačno ono što je njen utemeljivač želeo. Ipak, sam Alfred Nobel je za novac govorio da zaglupljuje, a ordenje je prezirao.

 

(rt.rs)