NJEGOŠEVA ULICA NA CETINJU

Piše: SIBIN

Mora biti da je famozni „Srpski svet“ kriv pa je u neuporedivo boljem stanju Njegoševa ulica u Beogradu, nego Njegoševa ulica na Cetinju.

Iako Njegoševa ulica u Beogradu jeste otvorena za saobraćaj kao što Njegoševa ulica na Cetinju nije jer je glavna pa Cetinjani kao i drugi koji dođu u prijestonicu uzduž nje šetaju.

Ali, poduhvat je prošetati glavnom ulicom na Cetinju, jer je to, ne kaldrma nego njen rovaš, sva rupa do rupe, pa se šetnja pretvara u skakanje kao u dječijoj igri školice, po kojoj je fantastični realist Kortasar naslovio svoj kultni roman.

Zašto je Njegoševa glavna ulica na Cetinju jedna rupa sačinjena od stotine mali i malo većih rupa, po kiši ispunjenih prljavim lokvicama, a po studu, nabijenih ledom?

Zato jer se Bogdanović Iljir Aleksandar ugradio, uzeo pare, a kamen dovezao za mnogo manju cijenu odnekud sa primorja, pa je sve to ispalo da sada umjesto glavne ulice imamo nakaznu rupetinu.

Pokrenuo se, jeste, postupak protiv bivšeg gradonačelnika kome smeta sveštenstvo manastira Cetinjskog, ali mu ni najmanje ne smeta Njegoševa ulica, ta lomivrat „kaldrma“ koja je zastiđe pred turistima, i Cetinjanima, i cijelom Crnom Gorom, a o kojoj, opet, najmanje bi da govore Crnogorci, kao da se ulica da sakriti.

Sa sve onim kič na trgu bunarom na kojem je maestro Dimitrije reagovao dodajući mu zmiju! Nedostajala je još plastična grana vinove loze pa da sjednemo preko puta Dvorca i plačemo zbog udruženog narušavanja izgleda Cetinja u kojem bivši prvi čovjek grada rovari prvu ulicu dočim nezaobilazni vajar kiti ga svojim kič skulpturama o kojima bi ponajbolje pisao prof. Ljuba Gligorijević, da nije otišao u penziju, pa više ne dolazi na Cetinje da na Akademiji drži svoja nezaboravna predavanja o savremenoj umjetnosti.

Ko zna, možda bi se uvaženi profesor dotakao pitanja skulptura koje na Cetinju estetski rečeno bodu oči, kao što Njegoševa ulica izvrće nožni zglob, ako ste i najmanje u mislima odsutni tokom šetnje uzduž nje.