Nismo skrivali emocije, klecale su mi noge u Jadovnu kad sam vidio kako ljudi slušaju „Beogradski sindikat“ i Pavlinu
Kod Šaranove jame ljudi su slušali našu pjesmu „Teci reko“ koju smo uradili sa našom sestricom Pavlinom Radovanović iz Orahovca kao da je liturgijska, a meni i Blaži klecale su noge, kaže član Beogradskog sindikata Feđa Dimović.
Mjesec dana po objavljivanju „Sindikalnog proleća“, četvrtog albuma Beogradskog sindikata koji je izašao posle dugih 13 godina, Sindikalci su nastupili u Kanadi, ali su i posjetili kompleks ustaških logora Jadovno gde je nakon parastosa emitovana njihova pjesma „Teci reko“ posvećena stradanju Srba u NDH.
Koncert u najsjevernijoj srpskoj crkvi
Članovi Sindikata Feđa Dimović i Boško Ćirković Škabo kažu da su u Kanadu otišli na poziv Srpske pravoslavne crkve, jer je otac Siniša, paroh u Vankuveru došao na ideju da se naprave koncerti i tribina Beogradskog sindikata „Dogodine u Prizrenu“. Najinteresantnije je bilo na koncertu u Edmontonu, gradu gde se nalazi najsjevernija srpska crkva.
„Obično niko ne dolazi u Edmonton svi idu u Kalgari i zato je koncert u Edmontonu bio posebno lud, na kraju se sve završilo tako što se pola publike popelo na binu“, kaže Šakabo za „Orbitu kulture“.
Feđa dodaje da postoji želja kod naših ljudi u Kanadi da se vrate u otadžbinu ali je problem što Srbija kao matica ne održava dovoljno čvrste i konkretne odnose sa dijasporom.
„Neki bi željeli da dođu, novac su zaradili i investirali bi ga u Srbiju, ali tu se javlja stara priča sa dijasporom, pa nam kažu: Šta god da smo probali u Srbiji, neko nas je za nešto prevario. Povratak naših ljudi zavisiće od situacije u Srbiji i našeg ponašanja prema njima. Ne smijemo, takođe širiti negativne vibracije. Često se kod nas priča: ‘Ovo postoji samo u Srbiji’, a onda vidiš u Vankuveru da ima toliko narkomana i klošara koji bi te rastrgli zubima na sred ulice i shvatiš da je Beograd sloboda i bezbjedan grad u odnosu na taj Vankuver koji se uvek nalazi u vrhu liste gradova koji su najpoželjniji za život“.
Škabo dodaje da je upoznao naše ljude koji su vozili kamione u Kanadi pa su pobjegli glavom bez obzira u vreme protesta koji su paralisali tu zemlju, ali su se vratili iz Srbije jer su ovde hteli da im „isisaju i krve i pare“.
Komleks Jadovno – tragedija o kojoj ne znamo ništa
Odlazak u kompleks Jadovno bio je izrazito težak jer su prethodnu noć imali večernji nastup na „Arsenal festu“ u Kragujevcu. Feđa je sa Blažom posle koncerta produžio do jugozapadne Like, devet sati vožnje uz kratko spavanje na jednoj pumpi.
„Prvi utisak je gde se to nalazi, penješ se na Velebit kroz šumu sve vrijeme i imaš u glavi da su ustaše iz Gospića sprovodili ljude na te jame pješke. Zamislite patnje tih ljudi koji su vezani lancima išli kroz šumu po vrućini, dok ih tuku. Do Šaranove jame gde se nalazi spomenik Jadovnu nema asfaltnog puta. Država Hrvatska vjerovatno nije asfaltirala put s najmerom da što više oteža položaj hodočasnicima. Skupilo se tu 100-150 ljudi, a žao mi je što je to tolika tragedija da bi trebalo da nas bude 100.000 svake godine“.
Fascinantno je i da nije znao da ljudi tu dolaze tu 14 godina, jer kroz mejnstrim medije ne možemo da dođemo do te informacije.
„Ispred Šaranove jame dok slušaš opelo stane ti knedla u grlu, zadrhte ti noge pogotovo kad znaš kako su ti ljudi stradali. Dovodili su ih vezane, pričalo se tada da Srbi ne zaslužuju ni metak, nego bi prvi par ili zaklali ili bi ih udarali maljem u glavu da bi oni povukli sve ostale koji su vezani za njih. Kad padnu u jamu umiru danima u najtežim mukama, a priča se da su se Hrvati napijali nad tim jamama, imitirali krike i smijejali se tim mučenicima“.
Liturgijska pjesma Beogradskog sindikata kod Šaranove jame
Poseban trenutak bio je kad je Dušan Bastašić iz organizacije Jadovno rekao da će za kraj pustiti pjesmu Beogradskog sindikata i male Pavline Radovanović iz Orahovca „Teci reko“.
„Kad su krenuli prvi taktovi Glamočkog gluvog kola i kad su je ljudi sve do kraja saslušali u tišini, kao da je neka liturgijska ja sam se potpuno zaledio. Gledam Blažu, i njemu i meni klecale su noge“.
„Ekološko“ uklanjanje srpskih žrtava
Potom su otišli do Prijebojske jame do koje uopšte nema puta, išli su kroz šikaru gde su nailazili na srušene kuće. Taj dio Hrvatske sad je potpuno pust jer su protjerali svoje građane srpske nacionalnosti. Sve vrijeme tu je bila hrvatska policija, koja je kamerom „snimala svaki naš korak“.
„Došli smo do jame koja se nalazi u sred šume, nigdje obiljeležja zato što ne priznaju da su tu naše žrtve. Čuli smo da su 2008. ili 2009. spremili priču da su tu pronađeni ostaci hrvatskih žrtava koje su Srbi ubili u poslednjem ratu i sve su spremili da od toga naprave spektakl. Kad su počeli da vade ostatke ustanovili su da su to Srbi, jer su nalazili ikonice i opanke. Posle se ta kesa sa posmrtnim ostacima nigde više nije pojavila, ali je jedan naš sveštenik je to slikao“.
Čak su i neke njemačke kompanije „koje u Srbiji jako dobro posluju“ finansirale neke navodno ekološke projekte da se te jame očiste od đubreta, a zapravo se čiste od ostataka ubijenih Srba. Posle kažu: Kakve žrtve, tu nema ničega unutra.
„Komunisti su posle Drugog svetskog rata to zalivali betonom, svašta se tu desilo tako da imaš osećaj i nepravde i tuge, ali jako sam ponosan što smo uspjeli da uradimo spot za pesmu ‘Teci reko’ i što je toliko dobro prihvaćen od naroda, pogotovo što nam se javljaju ljudi koji su imali takve tragedije u svojim porodicama“.
Ako su cenzurisali Trampa zašto ne bi Feđu i Boška
Spot za pesmu „Teci reko“ za dva dana pogledalo je 200.000 ljudi i u vrhu je trending liste na Jutjubu. Feđa kaže da ga čudi kako za srpske medije nije vijest da je Beogradski sindikat uradio pjesmu i spot o Jasenovcu.
„Mogu da zamislim šta bi bilo da je neki bošnjački bend npr. Dubioza kolektiv, ili da je neko iz Hrvatske uradio pesmu i visokobudžetni spot o Srebrenici ili Vukovaru. Pa to bilo u svim njihovim medijima još bi ovde bile peticije da se to prikaže na našoj državnoj televiziji“.
Iako su više puta bili izloženi cenzuri na Jutjubu, kažu da se ne plaše gotovo izglednog cenzurisanja spota „Teci reko“.
„Ne plašimo se cenzure, ali biće je sigurno. Samo ti sine radi svoj posao, što bismo se plašili. Ako se to dešava Donaldu Trampu što ne bi nekom Feđi i Bošku. Postalo je banalno i pričati o tome“, zaključio je Škabo.
Sputnik