Nevolje u raju: EU podijeljenja oko sankcija Rusiji; „Crno zlato“ glavna tačka spora!

Proklamovano jedinstvo EU koje se „dokazalo“ u eksploziji migrantske krize, 2015. godine i još više, tokom pandemije virusa korona, sada se registruje kao puko slovo na papiru. Još valjda samo u fiokama briselskih EU zdanja postoje uveravanja da 27-člani konglomerat država korača istim putem. Ne samo da nema saglasja i saradnje, nego sve češće jedna članica EU radi drugoj bukvalno o glavi, a sva je prilika da će nesporazumi rasti, a sa njima i nepremostive podele. Razdor u zajedničkom dvorištu sve je dublji, potezi bez presedana jedan drugog prestižu.

Zbog rata u Ukrajini, Mađarska je uvela vanredno stanje, ne tražeći „zeleno“ od Brisela, a neposlušni lider iz Budimpešte, Viktor Orban odbio je, do daljeg, raspravu koja se vodi u EU o naftnom embargu protiv Rusije. Brisel sada najavljuje da će sankcije uvesti uprkos mađarskom protivljenju.

U vrhu Unije vlada uverenje da Ukrajina mora po svaku cenu da dobije rat protiv Rusije, a i nemački kancelar Olaf Šolc, sa govornice Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, poručio je da Rusija neće dobiti rat u Ukrajini i istakao da Moskva ne sme da diktira uslove bilo kakvog mira.

Mađarska, međutim, smatra da u Ukrajini što hitnije valja da uspostavi primirje i započne mirovne pregovore Kijeva i Moskve pod patronatom UN, EU i OEBS i zajedno sa Rimom, traži od Brisela da se na samitu u ponedeljak za to opredeli. Uz Mađarsku i Italiju se, po tom pitanju, svrstao i Kipar.

Ostale članice EU, naprotiv, smatraju da rat treba da traje do ukrajinske pobede, prikupljaju novac usvajanjem vanrednih zakona u parlamentima, ali ne za pomoć postradalima, nego za nove kontingente oružja. Baltičke zemlje, kao i Slovačka, s druge strane traže da Brisel konfiskuje i proda „zamrznutu“ rusku imovinu na teritoriji EU, a dobijeni novac upotrebi za obnovu Ukrajine.

Ovih dana, Italija se založila za oslobađanje žitarica, blokiranih u crnomorskim lukama. Premijer Mario Dragi, posle telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kazao je da je „prva inicijativa koja bi mogla da počne da se istražuje moguća saradnja Rusije i Ukrajine na deblokadi crnomorskih luka“.

– Imao sam potrebu da razgovaram sa Putinom o aktuelnoj situaciji da bismo doprineli rešavanju međunarodne krize sa hranom zbog najsiromašnijih na svetu – objasnio je Dragi.

Šef Kremlja je spreman da doprinese rešavanju krize sa hranom, ali samo u slučaju da Zapad ukine sankcije. Moskva ulaže napore da obezbedi rešenje za izlazak civilnih brodova iz luka Azovskog i Crnog mora, ali Ukrajina to sprečava. Rusija ima nameru da nastavi sa isporukom gasa Italiji, kao i da se uhvati ukoštac sa prehrambenom krizom, veli Putin.

„Ratne sekire“ iskopale su i Slovačka i Mađarska po pitanju hidroelektrane Gabčikovo. Istorijat svađe oko ekoloških pitanja, dug je više decenija, ali umesto da ova svađa ide ka konačnom razrešenju, tenzije rastu. U svojim svađama, članice EU ne biraju ni sredstva ni reči, u čemu prednjače oni koji su konfrontirani decenijama.

Tako je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da grčki premijer Kirijakos Micotakis „više za njega ne postoji“, a kamen spoticanja je rampa za kupovinu borbenih aviona F-16, koju je šef vlade u Atini podigao tokom svoje posete Americi. On je precizirao da „će Grčka, do 2030. godine, započeti procedure za kupovinu ovih letelica od SAD“.

– Iako smo se složili da ne uvlačimo treće zemlje, Micotakis je upozorio američke kongresmene da nam ne daju F-16 – kazao je Erdogan. – Nikada neću pristati da se sretnem s njim. Nastavićemo put sa časnim političarima.

Turska i Grčka su, inače, u sukobu oko niza pitanja kao što su pomorske granice, obim njihovih kontinentalnih pojaseva, vazdušni prostor i Kipar. Posle Erdoganovih primedbi, portparol grčke vlade Đanis Oikonomu, poručio je da „Atina neće ulaziti u kontraargumentaciju sa turskim rukovodstvom“, pošto je „njena politika, politika principa“.

TRANSATLANTSKE „UZDE“

U evropske odnose odavno su se upleli američki, ali se sada transatlantske „uzde“ zatežu iz pravca Vašingtona više nego ikada. Šef Bele kuće nije se, tokom svoje debitantske posete Aziji, prvi put umešao u unutrašnje prilike najmnogoljudnije države na svetu, ali je ovog puta najkonkretnije stao na stranu Tajvana, ostrva u sastavu Kine, sa velikim stepenom autonomije. Peking je reagovao oštro, Bela kuća brže – bolje izdala saopštenje da „SAD ostaju na liniji teritorijalnog integriteta Kine“, ali svet lako može da zamisli američke trupe koje idu put Tajpeja.

VARŠAVA OSLU: PARE PODELITE!

POLJSKA je zatražila od Norveške da „podeli svoj ogroman profit od izvoza nafte i gasa“. Šef vlade u Varšavi, premijer Mateuš Moravjecki poručio je da „se Norveška indirektno goji od situacije u Ukrajini“.

– Višak od nafte i gasa ove male zemlje dostići će 100 milijardi evra. Nije normalno, niti pravedno da sve zadrže samo za sebe – kazao je Moravjecki.

Poljskog premijera ne interesuje što se u Norveškoj vode rasprave o tome kako da se deo inkasiranih para pošalje Ukrajini, za pomoć najugroženijima i obnovu zemlje.

(Novosti)