Neuspjeli trik Zapada: „Vučić jasno saopštio da Srbija ne pristaje ni na jedan vid priznanja tzv. Kosova“

Predlogom okvirnog sporazuma za nastavak dijaloga Beograda i Prištine EU je na podmukao način pokušala da primora Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Zato je dobro što Srbija u Briselu nije ništa potpisala, niti je pristala na bilo šta, tvrdi advokat Branko Pavlović.

Kako Pavlović kaže, predlog okvirnog sporazuma, pored odredbi koje se stvarno tiču statusa KiM, a koji sadrži devet odredbi uspostavljanja kosovske državnosti, briselska birokratija pokušala je da „uglavi“ i odredbu koja se odnosi na pravni osnov za sankcionisanje Srbije zato što ne uvodi sankcije Rusiji.

Trik Zapada: umjesto stolice u UN-u…

Kako sagovornik Sputnjika kaže, odlično je što Srbija nije pristala da potpiše bilo šta u Briselu. Naročito je važno da je srpski predsjednik Aleksandar Vučić, tokom intervjua na javnom servisu, proširio nepristajanje Srbije, ne samo na stolicu tzv. Kosovu u UN, nego na bilo koji oblik priznanja, direktan ili indirektan, te lažne države, dodaje naš sagovornik.

„To je izuzetno važno, jer to isključuje mogućnost da je išta u ovom predlogu ugovora prihvatljivo i smiruje stanje unutar Srbije, gdje su se razvile sumnje da li se razumije da je trik Zapada da više ne koristi stolicu u UN-u, a da podmeće sve drugo i da je to „sve drugo“ suštinski identično stolici u UN-u. Sad znamo da vrh države vrlo dobro razumije da je ovo zamka na koju ni pod kakvim uslovima ne može da pristane“, zaključuje Pavlović.

Podmukli plan da se Srbija kazni

Član pet predloga okvirnog sporazuma često je citiran zato što se u njemu pominje da „nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njihovom putu ka EU na osnovu sopstvenih zasluga“, kaže Pavlović. U drugoj rečenici ovog člana navodi se da strane će poštovati vrijednosti navedene u članovima 2. i 21. Ugovora o Evropskoj uniji. I tu se, prema Pavlovićevim riječima, nalazi začkoljica.

„Član 21. Ugovora o EU je usaglašena spoljna politika. Kakve veze ima usaglašena spoljna politika sa odnosima Beograda i Prištine? Nikakve. Oni su ubacili član 21. zato što se neko u Briselu sjetio da politički možda i žele da kažnjavaju Srbiju zato što ne uvodi sankcije Rusiji, ali za to nema nikakvog pravnog osnova jer smo mi dužni da usaglasimo spoljnu politiku tek ulaskom u EU“, objašnjava Pavlović.

Ukoliko bi Srbija potpisala ovakvu odredbu, bez obzira što je ona „uglavljena“ u ugovor između Beograda i Prištine, ona bi sama uspostavila svoju obavezu da poštuje „vrijednosti“, odnosno usaglašavanje spoljne politike sa Briselom. Na taj način, neuvođenje sankcija Rusiji bilo bi kršenje preuzetih ugovornih obaveza i pravni osnov za buduće sankcije Srbiji, dodaje on.

„Tako da je ovaj predlog ugovora ne samo potpuno neprihvatljiv u pogledu uspostavljanja državnosti tzv. Kosova, nego je on i besprizoran zato što na mala vrata pokušava da oteža sva druga pitanja, koja nisu direktno vezana za kosovsko pitanje. Dakle, vrlo je podmuklo pripremljen ovaj predlog ugovora“, konstatuje Pavlović.

EU je objavila okvirni plan za dalje razgovore Beograda i Prištine neposredno nakon završetka razgovora između srpskog predsjednika Aleksandra Vučića, premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka i šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja.

Plan su sačinili francuski predsjednik i njemački kancelar Emanuel Makron i Olaf Šolc, te se po njihovim imenima isprva i zvao. Kasnije, kako se navodilo u medijima, Šolc-Makronov plan prihvatile su i ostale članice EU kao polaznu osnovu za pregovore između Beograda i Prištine.

Tajnovitost je obavijala plan, s obzirom da do 27. februara nije bio zvanično objavljen – javnost je spekulisala šta u njemu piše, a spekulacije su se pokazale tačnim – više članova sporazuma podrazumijeva da je tzv. Kosovo nezavisna država.

 

 

 

(sputnjik)