“Neue Zürcher Zeitung” objavio: Abazović kazao da nije prioritet da se procesuira Đukanović!

Autor: Volker Pabst Neue Zürcher Zeitung (NZZ)
Prevod: Mirko Vuletić

Crna Gora je paradni primer tzv. “stabilokratije” na Balkanu: autokratski vladar jak, pravna država slabašna, politički stabilna. Posle pobede opozicije na izborima bi reforme u Crnoj Gori mogle da budu signal za ceo region. Ali, prepreke su visoke.

Kako se prepoznaju faze preokreta? U mestu, poput Podgorice, svakako ne po spoljašnosti. Glavni grad Crne Gore je -i posle najvećeg političkog pomeranja poslednjih decenija- ostao neuzbuđeno, da ne kažemo neuzbudivo mesto. Sem ponekog plakata, kojeg su aktivisti zaboravili da uklone, ništa više ne podseća na uzavrelu atmosferu s kraja avgusta. U najmanjem glavnom gradu Balkana život se vratio u kolotečinu.

Duže na vlasti od Lukašenka

Ali i pored toga Crnu Goru se mora nešto malo novopromisliti. Jer, više nego i jedna druga država regiona je najmanja republika bivše Jugoslavije ono što analitičari rado nazivaju “stabilokratijom”: forma vladavine koja spaja unutrašnju stabilnost i spoljnopolitičku uračunivost a zapostavlja standarde pravne države. Čime su zapadni partneri decenijama bili prezadovoljni. Zapadno ukotvljenje države je osigurano 2017 ulaskom u NATO. Realne perspektive da uđe u EU Crna Gora i onako nema, ne samo zbog zamora u proširenju same Unije.

Politički je Crna Gora bez ikakve sumnje bila stabilna: već tri je decenije njome vladala jedna te ista partija – DPS. Ako se u tu cifru uračuna i jugoslovensko vreme -DPS je preimenovana Komunistička Partija Crne Gore- onda je ova partija vlada državom čak preko 70 godina. Još važniji od same partije je njen šef Milo Đukanović, koji od 1991 na različitim funkcijama upravlja sudbinom zemlje, trenutno kao predsednik države, pa je time ovaj visoki čovek od 58 godina -koji je sa 29 postao najmlađi premijer Evrope- duže na vlasti od Aleksandra Lukašenka u Belarusu.

Đukanović će izgleda ostati još pune dve i po godine u toj fotelji. Ali pod dramatično promenjenim uslovima. Jer: 30. avgusta je jedan šareni opozicioni savez pobedio knap na parlamentarnim izborima. Po prvi put u istoriji Crne Gore je na izborima došlo do smene vlasti. Šta to konkretno znači za ovu zemlju ?

Porodični koncern i svemoćna partija

“Crna Gora je perfektni primer kaptirane države. Javni resori su pod kontrolom samo nekoliko osoba”, objašnjava Dritan Abazović. “Redemokratizacija i borba protiv korupcije su jasni prioriteti za nastupajuće vreme.” 35-godišnji mladopolitičar je na čelu najmanjeg od tri politička saveza koja trebaju da sastave vladu. Njegova partija URA je decidirano proevropska, progresivna snaga i član evropskih Zelenih.

I tačno je: Crna Gora poslednjih decenija ima sve karakteristike jednog porodičnog koncerna. Firma Đukanovićevog brata Aleksandra je profitirala od privatizacije nekada državne Nikšićke Banke i kontroliše veliki deo energetskog sektora. Sestra predsednika, advokatica Ana Kolarević, je prva adresa za bogate Ruse koji na prelepoj obali žele da sebi obezbede nekretnine. Ona je izgleda profitirala od prodaje državnog telekoma Crne Gore Magyar Telekomu: samo koji mesec nakon što je ona oposlila ovu transakciju je njen sin a Đukanovićev sestrić na njujorškom Manhattanu kupio sebi stan za 900.000 $.

Krug profitera je naravno puno širi od predsedničke porodice. Klijentelističke mreže imaju tendenciju da se šire pa su odgovarajuće tome ukorenjene na sve strane u zemlji, kojom isti ljudi gospodare tri decenije. Bez dana promene vlasti.

Prošle godine je izronio snimak, na kom se vidi kako jedan biznismen gradonačelniku Podgorice predaje u kešu šestocifrenu sumu kao “pomoć” za DPS. “Ta partija i država su se bile stopile u jedno telo”, objašnjava Abazović. Ko je hteo nešto da postigne u životu, taj je morao da to uradi preko DPS. Afera sa gradonačelnikom i kovertom punom para nikad nije sudski obrađena. Kao ni afera sestre sa Telekomom.

Glave se kotrljati neće

“Mi ne želimo revanšizam. Ali ćemo na pojedinim centralnim mestima zameniti ljude, u pravosuđu ili policiji”, objašnjava Abazović. Kao i u Bugarskoj i Crna Gora ima za šefa tužilaštva koji se bavi svime samo ne borbom protiv korupcije na visokom nivou.

Šta ćete sa predsednikom države ? “On će morati da, kao i svi, dokaže poreklo svoje imovine. Ali to nam nije prvi prioritet”. Proces protiv Đukanovića bi samo još više produbio rovove u zemlji. Predsednik je zemlju odveo u nezavisnost i za to dobio priznanje i od svojih kritičara. Bitnije od toga je da se stvore temelji za čisti politički rad, kaže Abazović. “Regulisaćemo zakonom da svi državni službenici moraju da deklarišu svoju imovinu javno a da niko ko je osuđen ne sme više da bude u državnoj službi.”

I Daliborka Uljarević iz fabrike razmišljanja CEE u Podgorici ne veruje da je za promenu političke kulture u Crnoj Gori potrebno veliko kotrljanje glava. To ne bi bilo moguće ni organizovati. “Neće biti nimalo jednostavno naći kvalifikovane zamene za vodeće pozicije. Raspoloživi pool kandidata u zemlji od 650.000 stanovika je vrlo ograničen.”

Sem toga, za pojedine reforme će biti potrebna i saradnja bivše vladajuće partije. Za postvaljanje novih ljudi na vrhu državnog tužilaštva je potreba dvotrećinska većina, što je moguće ostvariti samo sa glasovima DPS. Stoga novoj vladi treba konstruktivni odnos sa opozicijom.

Umorni od jakog muškarca

U zgradama vlade i ministarstava ipak ne žele da rizikuju: po Podgorici se priča kako se već nedeljama uništavaju arhive – da novoj vladi ne bi u ruke pao materijal za optužnice. A to je izgleda bio razlog zašto je predsednik tako dugo razvlačio termin davanja mandata za formiranje vlade novoj većini.

Da li postoji opasnost da pod novim vođstvom opet imamo stare probleme ? Da li će mafijaški klanovi, koji iz Crne Gore vode poslove trgovine drogoma i peru pare, pokušati da se aranžiraju i sa novom vladom ? To ne može da se isključi, kaže Uljarević. Ali nova vlada će u svakom slučaju polagati račune građanima. Daliborkina organizacija je izradila studiju o razlozima za ovakav izborni rezultat. “Ljudi više nisu hteli jakog muškarca, koji vlada nad svima.” Za izborni rezultat je to bilo puno više odlučujuće nego konflikt oko Crkve.

Izborna kampanja je bila jako osenčena kontroverzom oko zakona o veri. Po njemu je gro imovine SPC, najveće verske zajednice u Crnoj Gori, trebao da bude zaplenjen od strane države. Đukanović je na taj način pokušao da kompleksni odnos sa Srbijom instrumentalizira i da se predstavi kao garant državne samobitnosti.

Crna Gora je posle raspada Jugoslavije do 2006 bila u državnoj uniji sa Srbijom. Skoro 30% stanovništva Crne Gore sebe smatra Srbima. A i puno Crnogoraca ide da se moli u SPC. Pobedničke koalicije su najavile da će promeniti zakon o veri. Usput, od izbora je ova tema skoro posve pala u zaborav.

Srbija, Rusija ili EU?

U koaliciji i stvarno postoje veoma različita mišljenja o odnosu Crne Gore prema Srbiji i spoljnopolitičkom pozicioniranju. “Srpska Kuća”, centrala srbske kulture u Podgorici, je inoficijalno sedište Demokratskog Fronta (DF), partije sa najjačim brojem birača u novoj vladajućoj koaliciji.

U izlogu ove kuće je veliki plakat koji poziva na korištenje ćiriličnog pisma. Crnogorski jezik jeste sa srbskim praktično identičan, ali je -da bi se politički odelio od njega- ovaj idiom 2007 proglašen za oficijalni državni jezik, koji, za razliku od srbskog -oni koji ga koriste- pišu isključivo na latnici.

Pored ove zgrade se -logično je- nalazi “Moskovski most”, nad gradskom rekom Moračom. Na suprotnoj obali je podignut spomenik ruskom kantautoru Vladimiru Visockom jer je taj napisao i jednu pesmu o Crnoj Gori. Vodeći kadar DF zahteva najčvršće odnose sa Srbijom i Rusijom. Pojedini od njih su optuženi da su navodno 2016 pokušali da izvrše državni udar uz rusku pomoć a sve ne bi li sprečili da zemlja uđe u NATO. U tom narativu do danas ima i previše otvorenih pitanja.

Članstvo u NATO je bez ikakve sumnje kamen spoticanja. Zato na Zapadu postoje strahovanja da bi druga najmlađa NATO-članica pod pritiskom moćnog DF mogla da izvrši promenu spoljnopolitičkog kursa: zaokret bi onda ipak ugrozio stabilnost.

Ogromni ekonomski problemi

No, pobednici na izborima su u jednom memorandumu deklarisali da neće dirati u temelje spoljne politike Crne Gore a i da će priznanje Kosova ostati netaknuto. Uprkos vrlo mučnim pregovorima koalicionih partnera oko ključnih ministarstava i dalje postoji spremnost da se sve ideološke razlike potčine jedinom zajedničkom cilju: demontaži Sistema Đukanović.

“Prioriteti su jasni: redemokratizacija, privredni oporavak i postavljanje temelja za fair izbore u budućnosti”, kaže Srećko Crnogorac, bivši lični savetnik naznačenog premijera Zdravka Krivokapića. Ni jedan ni drugi nisu članovi DF, ali su im -bar vele- bliski. A što ako posle narednih izbora pobednik možda ne bude imao obzira prema zahtevima pro-zapadnih partnera ? “Daleki cilj ulaska u EU je svima zajednički. A ovo oko NATO: to je već malo teže.”

I u DF svi znaju da je Crnoj Gori Zapad potreban. Ekonomski izazovi za novu vladu su ogromni. Pošto je dosadašnja tokom pandemije u jeku turističke sezone zatvorila granice ka Srbiji, patila je turistička privreda Crne Gore. Izgleda da će ta industrijska grana ove godine imati najveći pad i gubitak u celoj Evropi. I to u ekonomiji koja ponajviše zavisi upravo od turizma.

Uz to sledeće godine Crna Gora mora da vrati prve astronomske rate milijardama teškog infrastrukturnog kredita Kini. Pri svoj Đukanovićevoj demonstrativnoj zapadnoj orijentaciji je Crna Gora pod njim upala u tešku finansijsku zavisnost od Pekinga. Jer Kina, kad daje kredite, ne pita za ekonomsku isplativost projekta a ni za transparentnost na tenderima. Ne jenjavaju priče u Podgorici da Peking želi da u Crnoj Gori finalno ovaj kredit pretvori u pravo isključivog korištenja Luke Bar. Na isti način je Kina odradila stratešku zamisao ovog tipa i u Šri Lanki: tamo je zbog nevraćanja kredita preuzela kontrolu nad lukom Hambantota a sve u okviru njene planetrane operacije “Belt-and-Road”, u kojoj Peking po svetu -na ključnim tačkama- stvara svoje strateške mostobrane.

EU uspešna priča ?

Novinarka Milka Tadić-Mijović kaže da ova situacija nudi EU mogućnost da otvori novo poglavlje istorije. “Finasijskom pomoći, koja nam je neophodno potrebna, mogla bi se stvoriti protivteža kineskom uticaju.” I van toga postoji mogućnost da Evropa napravi uspešnu priču na Balkanu. “Mi smo jedna mala zemlja, nemamo problema kao Severna Makedonija ili Kosovo. U Crnoj Gori se brzo mogu ostvariti uspesi i time poslati jasna poruka celom regionu.”

Crna Gora je, među šest država Zapadnog Balkana, uvek bila lider evropskih integracija. Kandidat za članstvo u EU je još od 2010, od juna ove godine su sva pregovaračka poglavlja otvorena. No put do stvarnog članstva u EU je još veoma dug, kako pokazuje i najnoviji izveštaj o napretku EU Komisije. Smena vlasti tu neće promeniti ništa. Dokaz: početkom oktobra je istraživački novinar Jovo Martinović opet osuđen na godinu dana kazamata. Puno posmatrača ovu presudu tumači kao čin osvete vlasti zbog njegovih neugodnih istraživanja. Upravo je nepostojanje nezavisnostog pravosuđa osobito oštro kritikovano u izveštajima EU.

“Puno smo poverenja proigrali poslednjih godina. Biće potrebno vreme da se ono ponovo stekne”, kaže Daliborka Uljarević. Predsednik progresivne URA, Dritan Abazović, to ovako definiše: “Naša zemlja je pacijent na kliničkom lečenju. I neće brzo izaći iz bolnice. Prelazni period će dugo potrajati.”