Neodlučni pobjednici i crnogorski Bajden

Piše: Čedomir Antić, istoričar

Kada nekoga zahvati vrtlog poraza, on često nije u stanju da protiv toga bilo šta preduzme. Ponekad, vrtoglava brzina učini da do samog kraja ne postane ni potpuno svestan pune dimenzije mračne i neumitne stvarnosti.

Uvek sam se čudio biračima URA-e i SNP-a. Podsećaju me na onog birača iz unutrašnjosti Srbije koji je 2000. želeo da „ovi“ (SPS, JUL, SRS) odu, a „oni“ (DOS, SPO) ne dođu. Hteli bi komunizam sa punim samoposlugama i novcem koji vredi; EU i NATO ali sa statusom, prošlošću i performansama Luksemburga; Srbe za saveznike; Crnogorce za diku; Đukanovića u Hagu; Josipa Franka u Podgorici i Slobodana Miloševića u Svetskoj banci. Ta potreba dela građana Crne Gore da sanjaju otvorenih očiju, da jedu sve što leti i drobe škembiće u eurokrem, više su odgovorni za današnju situaciju, nego sva nedela DPS-ovog režima.

Ovih dana oni ponovo pokušavaju da nas uvere kako moraju „tetki da odnesu lek“. Glasali su za revolucionarnu promenu koja je i demokratska i legitimna, ali nije ustavna. Sporazumeli su se oko principa rada buduće reformske vlade, a onda su se povukli iz njenog izbora. Jasno je da se ovde ne radi o težnji ka sporazumu sa EU i SAD, jer u sve ne bi ulazili da su želeli da budu samo slepa oruđa i poslušnici. Izvesno je da se ne plaše nekompetnecije vlade, jer od ove sadašnje i one prošle, ta nameravana može biti samo pozvanija i kvalifikovanija. Nije tu reč ni o Miodragu Lekiću. Izborom vlade potvrđuje se pravac reformi i borbe protiv diktature i korupcije. Glasanjem za vladu punog kapaciteta izražava se podrška ravnopravnosti srpskog naroda, njegovoj rehabilitiaciji i konačnom stvaranju istinski nezavisne, suverene i demokratske Crne Gore. Podrška je to i skorim, istinski slobodnim, demokratskim i poštenim izborima.

No, nije više Milo Đukanović taj koji politikom aparthejda ugrožava državu. To su sada Abazović i Joković. Ako nastave tako, srpski će se narod konačno odlučiti za najteže rešenje i počeće da stvara sopstvenu, srpsku državu. Crna Gora biće poprište istih procesa kao i BiH, Kosovo i Severna Makedonija.

Ako SNP-u i URA-i nije bila dovoljna narodna poruka sa lokalnih izbora održanih prošle godine, možda bi mogli da pogledaju i poslušaju snimke sa proteklih, prazničnih narodnih okupljanja u Podgorici. Niko ne misli da je zbog tih veličanstvenih scena Crna Gora manje složena i više srpska nego ranije. Svima je, ipak, jasno da su iza nas i naših prava celokupna istorija Crne Gore, sve sile duhovne i moralne, a iza SNP i URA su par političkih skelata u raznim ormanima i kasama, a sa njima i peti potpomoćnici onih ustanova na Zapadu koje su, pre tridesetak godina, instalirale crnogorskog Norijegu.

Ako će duhovnu potporu da traže kod raspopa Miraša, neka ga samo malo poslušaju. On nije rebambeli starčić iza koga stoji moć Sjedinjenih Država. On je izlapeli čičica iza koga je crkva-udruženje bez monaha, bez hramova, sa jednim plivačem za krst – koji se razmišlja kada da slavi Božić, a na ovaj veliki dan čestita „vernicima“ vaskrs.

Pa izvolite, „bujrum“ što se kaže na crnogorskom, birajte: hoćete li lažnu Evropu, falsifikovanu naciju i demokratiju po meri Ukrajine, ili ćete da budete prava, sa Srbima ravnopravna nacija u demokratskoj državi.

Mi ćemo čekati i svakako ćemo, na posletku, pobediti.