NATO u panici: Ogromni troškovi za krpljenje rupa u evropskoj odbrani

Rat u Ukrajini i predstojeći predsjednički izbori u SAD dominirali su na samitu NATO-a u Vašingtonu ovog mjeseca, ali su prema pisanju Rojtersa, iza scene vojni stratezi alijanse bili usredsređeni na procjenu ogromnih troškova za krpljenje rupa u evropskoj odbrani. Lideri NATO-a dogovorili su, naime, prošle godine planove za najveći remont njegovih odbrambenih kapaciteta u posljednje tri decenije, usred paranoje zbog navodnog mogućeg ruskog napada, a još od tada debatuju o tome koji su minimalni odbrambeni zahtjevi koje treba ispuniti da bi se ti planovi, posljednjih nedjelja poslati nacionalnim vladama, ispunili.

Minimalni zahtjevi detaljno analiziraju nedostatke u armijama NATO-a u ključnim oblastima, pružajući grubu indikaciju koliko bi milijardi evra mogla da košta popravka, rekao je vojni planer. NATO, kako je rečeno, ima za cilj da ove zahtjeve pretvori u obavezujuće ciljeve za pojedine vlade kako bi se odbrana Evrope obezbijedila do jeseni 2025. godine, kada će održati redovan sastanak ministara odbrane.

Rojters je razgovarao sa 12 vojnih i civilnih zvaničnika u Evropi o povjerljivim planovima, koji su naveli šest oblasti koje je Alijansa identifikovala kao najhitnije za rješavanje. To su problem s nestašicama u protivvazdušnoj odbrani i raketama dugog dometa, broj trupa, municija, logističke glavobolje i nedostatak bezbjednih digitalnih komunikacija na bojnom polju, pokazali su razgovori sa zvaničnicima NATO-a.

Odgovarajući na pitanja, jedan zvaničnik NATO-a je rekao da su se lideri Alijanse u Vašingtonu saglasili da će u mnogim slučajevima biti potrebni rashodi za odbranu veći od dva odsto BDP-a da bi se popravili nedostaci. On je napomenuo da 23 članice Alijanse sada ispunjavaju minimalni uslov od 2 odsto ili ga premašuju. „Bez obzira na ishod američkih izbora, evropski saveznici će morati da nastave da povećavaju svoje odbrambene sposobnosti, spremnost snaga i zalihe municije,“ rekao je zvaničnik NATO-a.

NATO je u najvišoj fazi pripravnosti od Hladnog rata, a njegovi pesimističniji zvaničnici, uključujući njemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, upozoravaju da bi se napad Rusije mogao dogoditi u roku od pet godina. Rojters je ranije izvijestio da stratezi NATO-a vjeruju da će mu biti potrebno između 35 i 50 dodatnih brigada da bi izdržao imaginarni napad Rusa. Brigada se sastoji od 3.000 do 7.000 vojnika, što bi značilo da je potrebno od 105.000 do 350.000 vojnika.

Njemačka je imala 36 jedinica protivvazdušne odbrane „patriot“, kada je bila prva država NATO-a tokom Hladnog rata, a čak se i tada oslanjala na podršku NATO saveznika. Danas su njemačke snage smanjene na devet jedinica „patriot“, nakon što su tri donirale Ukrajini od ruske invazije 2022. i moraju da se drastično povećaju.

Već se prave planovi kako da se transportuju hrana, gorivo i voda do trupa duž linije snabdijevanja, rekao je visoki zvaničnik NATO-a, dok je drugi zvaničnik istakao da će obrnuti tok ranjenih vojnika i ratnih zarobljenika takođe morati biti organizovani. „Razvijaju mape do najsitnijih detalja sa saveznicima,“ rekao je zvaničnik, dodajući da se čak provjerava na primjer, da su mostovi dovoljno čvrsti da izdrže teška vojna opterećenja.

Jedan od problema je i što Evropa nema dovoljno željezničkih kapaciteta da premjesti tenkove, a širina kolosijeka varira između Njemačke i bivših sovjetskih baltičkih država, što znači da bi oružje i oprema morali da se utovaruju u različite vozove. Prvi zvaničnik NATO-a za planiranje rekao je da treba ojačati sajber odbranu da bi se Evropa zaštitila od hakerskog napada koji bi mogao da utiče na moguće raspoređivanje, na primjer, u Poljskoj koji bi mogao da zaglavi željezničke skretnice i zaustavi kretanje trupa na istok.

Planeri NATO-a pooštrili su i već dvocifren broj indikatora ranog upozorenja o tome šta bi moglo predstavljati prethodnicu potpunog ruskog napada.