NATO agresija pod šifrom „Apokalipsa“: General Jovan Milanović o tajnom planu napada na Jugoslaviju

Odluka o napadu NATO na SR Jugoslaviju donijeta je još u maju 1998. godine, planovi su bili spremni tri mjeseca kasnije, a cilj konferencije u Rambujeu bio je da se obezbijedi medijska podrška za agresiju, kaže general Jovan Milanović, srpski obaveštajac koji je u oktobru 1998. otkrio planove za napad i ciljevima koji će biti gađani tokom bombardovanja.

General Jovan Milanović, nekadašnji obaveštajac Vojske Jugoslavije, najavio je da će grupa bivših obavještajnih oficira nekadašnje VJ podneti predlog Ministarstvu odbrane da se deklasifikuju obaveštajni podaci, poslati vojnim i državnim organima iz jugoslovenskih agentura u svijetu devedesetih godina.

Kako je Milanović rekao za Novosti, sa njih je potrebno samo skloniti imena „informatora“ zarad bezbijednosti tih ljudi.

„Tako bismo dobili najbolju građu za pisanje i razumijevanje bliske istorije, da bolje spoznamo šta nam se dogodilo i ko je kriv za naše stradanje“, rekao je Milanović.

On tvrdi da u državnim arhivama postoje hiljade obaveštajnih dokumenata iz perioda razbijanja Jugoslavije, a naročito iz 1995. i 1999, koji bi na tadašnja dešavanja bacili novo svjetlo.

Milanović u intervjuu, pored ostalog, podsjeća da je odluka da se izvrši NATO udar na SRJ donijeta je još u maju 1998. na samitu Alijanse u Lisabonu uz, kako kaže, „uzdržano protivljenje Grčke, Španije, Portugalije, Francuske, Italije…“.

Navodi da je vrhunac njegovog profesionalnog rada bio kada je 1. oktobra 1998. poslao izveštaj iz Brisela sa podacima koje mu je dao francuski obaveštajac Anri Binel o NATO ciljevima na našoj teritoriji.

Dodaje da su, uz francuskog majora, bile još desetine „Binela“ iz svih struktura NATO, EU, evropskog vojnog krila, koji su dostavljali podatke o predstojećoj agresiji na Jugoslaviju.

Kako kaže, Ministarstva spoljnih poslova zemalja NATO dobila su zadatak da medijski pokažu svijetu neophodnost sprovođenja ove odluke, dok su ministri odbrana, kao sledeća karika u sistemu odlučivanja, imali zadatak da razrade tok akcije.

Prema njegovim riječima, u avgustu 1998. planovi su bili gotovi, a u septembru „opruga agresije“ je bila oslobođena.

„Već 3. septembra na sastanku, na koji su pozvane i članice Partnerstva za mir, Amerikanci su prikazali šemu tzv. humanitarne katastrofe na KiM. Na sastanku su tvrdili da se oslanjaju na snimke svojih špijunskih aviona i satelita koji pokazuju da se neprestano vrše zlodela nad izbjeglicama koje se vraćaju kući iz šuma. Tvrdili su da je uništeno više od 26.000 albanskih kuća, pretežno u Metohiji, a da je razoreno 640 albanskih sela“, rekao je Milanović, prenosi Tanjug.

Da je na Kosovu u toku „rat protiv civila“, što je bio eufemizam za genocid, kako je naveo, u Briselu su 21. septembra promovisali Njemci.

Dodaje da je dva dana kasnije NATO aktivirao „AktVarn“ – prvi od trostepenog neopozivog mehanizma za otpočinjanje agresije na suverenu zemlju.

„Veza iz Brisela prenela mi je 23. marta 1999. kroz šifru „Obuci sutra čizme“ kad tačno počinje agresija“, rekao je on.

General navodi kako mnogi misle, pa čak i neki političari koji su bili učesnici, da je Rambuje bio prilika da se rat zaustavi.

Taj sastanak, međutim, nikad nije imao zadatak da spreči NATO već samo da medijski dobije podršku za agresiju.

General Milanović navodi da je njegova obaveštajna mreža „bila u funkciji“ i tokom aprila, sve dok, kako kaže, Klark i Bler, uz saglasnost Solane i Klintona, nisu izmjestili sistem odlučivanja u London. Tako su, kaže on, obmanuli sve članice NATO, „jer je konsenzus o početku agresije bio odobren u uništenju 25 ciljeva i to u trajanju od 96 sati jer se mislilo da će nakon toga SRJ kapitulirati“. Međutim, kaže, faza „Apokalipsa“ počela je, praktično odmah nakon štu su prve bombe pale na našu zemlju – 25. marta.

Milanović otkriva „veliku montažu“ zločina nad civilnim stanovništvom u Sarajevu, čiji scenario je kasnije primenjen u Račku.

„Kolega iz NATO koji je imao uvid u dokumenta američke vojske o Markalama, preneo mi je dokaze da je ta akcija uvežbavana na američkom poligonu kraj grada Aleksandrija, uz učešće oficira Armije BiH. Tamo su napravili kopiju sarajevske pijace i imali „generalne probe“ tragedije pre februara 1994.“, tvrdi Milanović.