Nastavljeno suđenje klanu Veljka Belivuka za sedam teških ubistava

Nakon što je unakrsno ispitivanje na prethodnom ročištu završio optuženi Marko Miljković, danas je u sudnicu u pratnji sudske straže ušao vođa ovog kriminalnog klana Veljko Belivuk.

Ispitivanje je proteklo u konstantnoj raspravi njih dvojice, međusobnim provokacijama, upadanjem u riječ i prekidanjem, zbog čega je predsjednica sudskog veća reagovala i upozoravala obojicu da se ponašaju pristojno, prenosi N1.rs.

Počeo je Belivuk pitanjem da li je tačno da je Lalić više puta koristio, kako je naveo optuženi Belivuk, frazu – „ono što znam znam i apsolutno stojim iza toga i neću da tvrdim ono u šta nisam siguran i govorim pod zakletvom“.

Saradnik Lalić mu je odgovorio: „Da, ja sam to koristio kad pokušavate da izvučete iz mene nešto za šta nisam siguran, posle protoka vremena. Tako sam se ogradio“.

Zatim su na red došla  pitanja u vezi sa hrvatskim pasošem koji je, prema sopstvenom priznanju, koristio okrivljeni saradnik Srđan Lalić. Naime, kako je objašnjavao Lalić advokatu Dejanu Lazareviću i optuženom Marku Miljkoviću dok je odgovarao na njihova pitanja, taj pasoš navodno nije bio falsifikovan, jer ga je izdao MUP Hrvatske, da je slika u pasošu njegova, ali da su lični podaci tuđi.

Danas, odgovarajući na pitanja Belivuka kazao je Lalić da je taj pasoš platio 10.000 eura i da ga je koristio „da bi mogao lakše da se kreće i da se bavi kriminalom“.

Pitao je Belivuk u ironičnom tonu zašto Lalić nije prijavio policiji da je pasoš čije izdavanje košta 3.000 dinara, platio 10.000 eura.

Podjednako ironično Lalić mu odgovara: „Nisam ni tebe prijavio policiji, kao što si ti prijavljivao druge, a jesi. Hoćeš da pričamo o tome“?

Belivuk nije ostao dužan u provokacijama.

-.Na glupa pitanja ne dajem odgovore, a drugo, sudija, on meni ni ne može da postavlja pitanja – uzvratio je optuženi Belivuk.

Na pitanje da li je neko imao ključeve od Lalićevog stana, da li je u njemu boravilo više ljudi i da li su se tamo odvijale kriminalne radnje, okrivljeni saradnik je odgovorio da je kroz njegov stan prošlo „sigurno 400 ljudi“.

– Tamo niko nije unosio oružje, drogu, niko nije otet, tučen, ne sjećam se da je u mom stanu neko pravio plan za otmicu. Jedino ako se računa da sam se iz stana dopisivao sa vama na ‘skaju’. Jedino da izađem na klupu u park, da se dopisujem s vama, da ne bih izvršio krivično djelo u stanu, ali jesam se sigurno dopisivao sa vama i iz stana – rekao je za sudskom govornicom saradnik Lalić.

Zatim je Belivuk pitao da li su optuženi Senad Rešović i Dragan Mitrović ubijali ljude u kući u Ritopeku, na šta je Lalić odgovorio da ne bi iskoristio termin ‘ubijali’, ali da jesu obavljali neke radnje koje su dovele do ubistava.

Belivuk je pitao Lalića da li je optuženi Nemanja Đurić sa njim „sekao i mleo ubijenog Lazara Vukićevića, a ostatke njegovog tijela bacao u Dunav“, okrivljeni saradnik je naveo da ne može da se sjeti, ali da se sjeća se da je učestvovao u ispitivanju i prebijanju i da je Đurić dovezao Vukićevića.

U jednom trenutku Lalić je kazao da objašnjava šire u odgovoru kako bi „pomogao Belivuku da formuliše pitanje“.

To je očito isprovociralo Belivuka, jer mu je cinično uzvratio: „nemoj ti meni ništa da pomažeš, sunce moje“, a Lalić mu uzvraća sa ‘dobro, lutko’, pri čemu je ‘lutko’ ponovio nekoliko puta.

Moglo bi se zaključiti da je ovakvim odgovorom Lalić aludirao na „skaj“ poruku „Vidi lutko, Meksiko usred Beograda hahaha” koju je Belivuk poslao svom saradniku uz sliku izmasakriranog tijela tek ubijenog Gorana Veličkovića.

Sudija je obojicu upozorila da obojici na način na koji se obraćaju jedan drugom.

Belivuk je pitao Lalića da li je on dugovao novac vođi „kavačkog“ klana Radoju Zviceru za kokain i kako je mogao da plati Zviceru ako ga nikada nije video.

Lalić: „Ko kaže da ga nisam vidio“?

Belivuk: „Sudija, ne može ovako, prekida me“.

Lalić: „Evo neću više“.

Belivuk: „Dobro, sunce moje“.

Zatim su postavljena brojna pitanja o detaljima ubistava za koja se Belivukova grupa tereti, poput toga ko je od optuženih za šta bio zadužen prilikom izvršavanja krivičnih djela, kako je ko od žrtava bio uslikan, šta su na sebi imali obučeno, koji automobili su korišćeni i zašto baš ti, šta je od namještaja bilo u kući u Ritopeku i tome slično. I tokom tih pitanja iz obojice bivših najbližih saradnika izbijala je netrpeljivost.

(DAN)