Najviše izvozimo aluminijum, a uvozimo građevinske mašine

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore za 2022. godinu iznosila je 4.234,1 milijardi eura, što ukazuje na rast od 43,9 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

Trend rasta bio je prekinut 2020. godine, kada je zbog okolnosti izazvanih korona krizom, ukupna spoljnotrgovinska razmjena zabilježila pad u odnosu na prethodnu godinu i iznosila 2,5 milijarde eura.

Tokom 2022. godine uvezli smo robu čija je ukupna vrijednost iznosila 3,534 milijarde eura, što je za 41,1 odsto više nego tokom krizne 2021. godine. Očekivano, rastao je i izvoz koji je prošle godine dostigao 700,3 miliona eura, a u odnosu na 2021. je bio veći za 60,2 odsto. To znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 19,8 odsto, a ovaj odnos je za godinu je uvećan 17,4 odsto.

Crna Gora tokom prošle godine najviše je uvozila iz Srbije, Kine, Grčke i Njemačke. Statistika pokazuje da je Srbija zemlja u koju najviše i izvozimo, kao i Švjacarska, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Luksemburg.

Prošle godine, najviše smo izvozili sirovi aluminijum i to vrijednosti oko 171 milion eura ili 24 odsto, odnosno gotovo četvrtinu izvoza. Samo milion manje izvezli smo električne energije, 170 miliona eura ili 24 odsto.

Takođe, među najzastupljenijim proizvodima su i ljekovi. Tako smo prošle godine izvezli ljekove u vrijednosti 33 miliona eura, kao i ulja dobijena od nafte i ulja dobijena od bitumenoznih minerala, kao i drvo obrađeno po dužini, oko 27 mililiona eura.

S druge strane, i dalje su najviši udio u uvozu imale mašine i transportni uređaji sa 709,9 miliona, od čega se na drumska vozila odnosilo 228,5 miliona, a na električne mašine i uređaji još 142,3 miliona eura.

U posmatranom petogodišnjem period spoljnotrgovinsku razmjenu Crne Gore karakteriše deficit trgovinskog bilansa koji je u 2022. godini dostigao iznos od 2,8 milijarde eura.

Podaci pokazuju da povećan broj turista utiče povoljno na prihode od turizma, odnosno izvoz usluga, ali doprinosi i povećanom uvozu roba, odnosno rastu deficita.

Od 20 DO 30 % hrane se uveze zbog potrebe sezone

Povećan uvoz hrane tokom turističke sezone doprinio je da se u prošloj godini nastavi rast uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a samim tim i rast spoljnotrgovinskog deficita. Za potrebe turističke tražnje uvozi se od 20-30% više hrane na godišnjem nivou.

Nastavak trenda snažnog uvoza roba, visok priliv stranih direktnih investicija, te porast tražnje za investicionim i potrošačkim dobrima, uticali su na rast trgovinskog deficita, koji je osnovni generator rasta deficita tekućeg računa. Tako je 2022. godine, ukupan deficit tekućeg računa platnog bilansa iznosio 773 miliona eura i bio je veći za 70% u odnosu na godinu ranije.  Povećanju deficita najviše je doprinio rast deficita na računu roba od 40% (760,6 miliona eura), te je iznosio 2.675,8 miliona eura. Pozitivan uticaj na saldo tekućeg računa imali su suficiti na računima usluga, primarnog i sekundarnog dohotka. Naime suficit na računu usluga je veći za 38% (361,6 miliona eura), primarnog dohotka 14% (14,2 miliona eura) i sekundarnog dohotka 17% (67,7 miliona eura).

Nepovoljnu strukturu crnogorske ekonomije apostrofirale su krize izazvane pandemijom kovid 19 i ratom u Ukrajini, jedna otkrivajući ranjivost prihodne strane, a druga zavisnost rashodne strane.

“Perspektiva za dalji razvoj spoljnotrgovinske razmjene postoji ako se na pravi način definišu i usklade javne politike sa privredom: obrazovanje, tržište rada, poreska politika, razvoj domaćeg tržišta i konkurencije, podsticajne mjere izvoza i finansijska podrška izvoznicima uz redukciju uvoza onih proizvoda koji ne zadovoljavaju EU standard”,poručuju iz PKCG.

U slučaju malih, otvorenih i uslužno orijentisanih ekonomija kakva je Crna Gora, naglašena je potreba za diversifikovanjem ekonomske aktivnosti u cilju podsticanja održivog razvoja privrede.

Najveći potencijal za kreiranje održivijeg rasta prepoznat je u sektorima poljoprivrede, energetike, turizma, te okretanju zelenim načinima poslovanja, odnosno cirkularnoj ekonomiji, dok bi digitalizacija i digitalna transformacija društva značajno potpomogle ovaj proces.

(Bankar)