Najteži ABA poraz Zvezde u Radonjićevoj eri
Ako jedna utakmica može da sublimira trenutno psihofizičko stanje Crvene zvezde, to je onda poraz od Igokee u Laktašima. Posle najslabijeg izdanja u Evroligi ove sezone, na red je došla istorijski najlošija partija crveno-belih u Jadranskoj ligi.
Ne samo što je najteži Zvezdin ABA poraz u eri Dejana Radonjića, već je i prvi sa 20 ili više poena razlike u regionalnim okvirima još od marta 2012. godine i gostovanja Makabiju u Tel Avivu kada je konačni rezultat glasio 101:66, što je distanca od 35 poena. Igokea Dragana Bajića hodala je po tankoj liniji da Crvenoj zvezdi nanese pravu katastrofu i možda čak pogazi Himkijev učinak u Moskvi pre četiri i kusur godina, kada je u okviru trećeg kola Evrolige napravio razmak od 38 poena (91:53)… Samo pukom srećom i odlukom šefa stručnog štaba ekipe iz Republike Srpske da protiv evroligaškog sastava uvede rezerviste razlika se umanjila sa maksimalna 33 poena (82:49) na konačnih 20 poena (85:65).
Pamti Radonjić u domaćim okvirima i teže poraze od onog jučerašnjeg. Partizan je, na primer, u finalu Superlige juna 2013. napravio razliku od 28 poena (82:54) i tako najavio kasniju odbranu titule, a godinu dana kasnije crno-beli su sa 20 poena dobili takođe na početku finalne serije domaćeg prvenstva (82:62).
Nije mogao Dejan Radonjić da zamisli lošiji način da obeleži povratak u klub gde su ga navijači skovali u zvezde, ali bar je mogao odmah da stekne jasnu sliku o tome s čim ima posla i koliko će znoja biti proliveno i đonova istrošeno da bi rezultati bili dostojni kvaliteta i renomea Crvene zvezde.
Pričao je Nebojša Čović o tome da je Radonjić za manje od jednog dana odlučio da se vrati na mesto uspeha, ali proces oporavka Crvene zvezde trajaće mnogo duže. I, što je najvažnije, zavisiće od mnogo faktora. Pre svega finansijskih mogućnosti kluba da pored svih dosadašnjih promena omogući trofejnom stručnjaku da još malo koriguje sastav, što će prevashodno biti uslovljeno pravilom da Zvezda može da prijavi maksimalno dvadeset igrača za sezonu Evrolige, a trenutno je već na osamnaest.
Posle dešavanja u Laktašima prošle večeri lista potencijalnih imena za odstrel se značajno produžila, ali Radonjić neće lomiti preko kolena dok ne bude dobio temeljan izveštaj o realnom stanju igrača čije je samopouzdanje očigledno demolirano nakon poslednjih dešavanja.
Dobra vest za osvajača devet trofeja sa Crvenom zvezdom je povratak kondicionog trenera Aleksandra Lukmana samo šest meseci pošto je zvanično okončao saradnju s dolaskom Saše Obradovića i njegovog stručnog štaba. Uskoro bi trebalo da bude rešeno i pitanje prvog asistenta, posle čega će se stvoriti realni uslovi da se podvuče crta i stekne jasnija slika o tome ko može, a ko ne može da iznese Radonjićeve zahteve za nastavak sezone koji neće biti nimalo lak.
Najveći problem je u tome što selektirana ekipa ne pristaje Radonjićevom stilu. Jesu tu stare kajle poput Branka Lazića, Ognjena Kuzmića, Marka Simonovića, te Ognjena Dobrića, Dejana Davidovca i Boriša Simanića, ali nisu to oni igrači iz vremena kada je Zvezda beležila najveće uspehe u novijoj klupskoj istoriji. Pogotovo to važi za Simonovića, koga su godine stigle i nema ni tu minutažu, ni ulogu iz prošlog mandata kada je bio Zvezdina haubica, Kuzmića, koji posle teške saobraćajne nesreće pre godinu i po dana i svih pretrpljenih povreda tokom boravka u madridskom Realu ne liči na sebe iako postoji realan prostor da ima značajniju ulogu u odnosu na već viđeno u ova tri meseca, te Lazića, čija je forma u padu od Radonjićevog odlaska i samo je na momente pokazivao igre koje su ga odvele do dresa reprezentacije Srbije.
Dobrić i Davidovac su sazreli kao igrači u tri i po godine otkako je Radonjić napustio Mali Kalemegdan, ali ni kod jednog trenera nisu dobili prostor ni približno kakav je svojevremeno imao, primera radi, Marko Gudurić. Simanić je priča za sebe i momak kome su kritičari svojevremeno lepili etiketu generacijskog talenta sada je četvrta ili u najboljem slučaju treća opcija na krilnom centru, iza Džonija O’Brajanta – sve više minuta uzima kao centar – Marka Jagodić Kuridže i Duopa Rita.
I dalje je nejasno kada će Lendri Noko biti u mogućnosti da odgovori izazovu posle višemesečnog odsustva s parketa, Kino Kolom je nažalost opravdao najave iz domovine i izgleda kao igrač s kojim kilogramom viška iliti baš kao neko ko je tokom prethodnih šest meseci odigrao samo dve takmičarske utakmice… Lengston Hol se u Laktašima opet požalio da ga je „presekla“ prepona, dok se Džordan Lojd još oporavlja od virusa korona, što samo otežava rad novom-starom treneru i njegovim najbližim saradnicima.
Ne izgleda dobro, Nebojša Čović smatra da nije kasno da se napadne i Top 8 Evrolige, ali će se uspeh sezone svakako meriti kroz uspeh u domaćim i regionalnim okvirima. Prvi veliki ispit je u februaru na Kupu Radivoja Koraća, ali dotad treba da se uhvati nekakav zalet, da ne bi bilo kasno…