Pronalaženje tajni srećnog života može trajati čitav život. Posle 88 godina, najduža studija o sreći na svijetu i dalje je aktuelna.
Godine 1938, naučnici sa Univerziteta Harvard sastavili su studiju kako bi uporedili živote dve grupe mladih belaca: jedne, privilegovane grupe studenata Harvarda (uključujući i Džona F. Kenedija, pre nego što je postao predsednik), i druge, neprivilegovane grupe tinejdžera iz jednog od najsiromašnijih naselja Bostona tokom Velike depresije.
Tokom decenija, Harvardska studija razvoja odraslih dodala je stotine novih učesnika, uključujući žene i decu, a istraživanje je i dalje u toku.
Sada se može reći da je to najduža studija o životu odraslih ikada sprovedena. Stopa napuštanja studije je izuzetno niska, što je gotovo nezabeleženo za ovakvu dužinu istraživanja.
Nakon osam decenija, stotina recenziranih radova i bezbroj upitnika, medicinskih pregleda i ličnih intervjua sa učesnicima, tim naučnika otkrio je šta najbolje predviđa zdravlje i blagostanje u kasnijoj životnoj dobi.
Najveći prediktori srećnog i smislenog života nisu bili bogatstvo, slava, naporan rad, inteligencija, pa čak ni „dobri“ geni. Umesto toga, pre oko 30 godina, istraživači su počeli primećivati iznenađujuću vezu između bliskih odnosa i toga koliko nam se život čini dobrim.
Kada su prikupili podatke o učesnicima u dobi od 50 godina, otkrili su da nije fizičko zdravlje – poput nivoa holesterola – ono što najbolje predviđa dugovečnost. Ključ je u zadovoljstvu odnosima sa porodicom i prijateljima.
Ljudi koji su bili najzadovoljniji svojim bliskim vezama u srednjim godinama bili su najzdraviji u 80. godini, ređe su obolevali i brže su se oporavljali od bolesti.
„U početku nismo verovali podacima. Pitali smo se – kako odnosi mogu zapravo uticati na naše telo i zdravlje?“, prisetio se psihijatar Robert Valdinger, trenutni direktor studije.
Međutim, iznova i iznova bilo je jasno da povezanost sa porodicom, prijateljima i zajednicom vodi ka dužem, srećnijem i zdravijem životu. Nasuprot tome, usamljenost i društvena izolacija pokazali su se kao značajni faktori rizika za loše blagostanje.
Valdinger ističe da nije rešenje okružiti se velikim brojem ljudi. Sve se svodi na kvalitet odnosa koje negujete.
Studija je takođe pokazala da zadovoljavajući brakovi i bliski odnosi deluju kao zaštitni „tamponi“ od stresa i anksioznosti života, što značajno utiče na sreću u starosti.
Iako ne postoji jedna univerzalna formula za zdravlje ili sreću, ovo višedecenijsko istraživanje pruža dragocen uvid u to šta ljude čini srećnim.
„Prvobitni osnivači ove studije nikada ne bi verovali da ću danas sedeti ovde i pričati da naš naučni rad i dalje traje sa istim porodicama“, rekao je Valdinger u intervjuu iz 2024. godine.
Harvardska studija razvoja odraslih nastavlja „svoje putovanje otkrića“, dodajući nove podatke i omogućavajući ljudima da žive zdravijim životom ispunjenim smislom, povezanošću i svrhom – nešto što zaista vredi osmeha.
(RTS)
