Na današnji dan gorele su srpske svetinje na KiM: 16 godina od martovskog pogroma na Kosovu

Na današnji dan pre 16 godina dogodio se martovski pogrom Srba na Kosovu, napad na njihove imovine i svetinje, kada je ubijeno 19 osoba, oko 1.000 njih povređeno Proterano je više od 4.000 iz svojih kuća i zapaljeno 35 pravoslavnih verskih objekata.

Među nastradalima je bilo osam Srba, dok je 11 Albanaca poginulo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Kako je sve počelo?

U u Čaglavici, selu nadomak Prištine 15. marta 2004. godine ranjen mladić srpske nacionalnosti Jovica Ivić (18) koji je u teškom stanju prenesen u bolnicu u severni deo Mitrovice. Došlo do protesta meštana ovog sela kao i ostalih srpskih sela u okolini (Gračanica, Sušica, Laplje selo, Preoce…) Dan kasnije, trojica dečaka albanske nacionalnosti (8, 11 i 12 godina) nastradali su u nesreći, kada su se utopili u Ibru, za šta su lokalni mediji optužili Srbe.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne.

Ipak, albanci su tvrdili drugačije, da su se šestorica dečaka, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče, 16. marta 2004. godine upali u Ibar, a trojica su se tom prilikom udavila.

Albanski zvaničnici su za ovo okrivili srpsku stranu, što je izazvalo bes među kosovskim Albancima.

Albanci su nekoliko sati kasnije počeli da se okupljaju u južnom delu Kosovske Mitrovice, blokirali prilaze gradu i pregazili barikadu na mostu na Ibru. Počeli su da bacaju molotovljeve koktele i pale vozila Unmika, a neredi su se ubrzo proširili na 33 mesta na Kosovu, u kojima je učestvovalo oko 60.000 Albanaca, prema izveštaju Unmika.

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije, a u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice.

– Da nije bilo neodgovornog i senzacionalističkog izveštavanja o događajima 17. i 18. marta, stvari na Kosovu mogle su krenuti sasvim drugim tokom – navodi se izveštaju prištinske kancelarije OEBS-a za slobodu medija, objavljenom dva meseca posle martovskog nasilja.

Prema zvaničnom izveštaju Unmika, koji je UN objavila aprila 2004. godine, 19 osoba je poginulo u martovskim neredima, a nekoliko je ostalo neidentifikovano. Povređene su ukupno 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Proterano je više od 4.000 Srba.

U dvodnevnom nasilju Albanaca porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

Posle pogroma iz 2004. godine, Albanci su krenuli sa ubrzanim radom na prenošenju nadležnosti privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, započeti su pregovori o konačnom statusu Kosova, nakon čega je usledilo samoproglašavanje nezavisnosti 2008. godine.

Dalje etničko čišćenje Kosova i Metohije od Srba, kao glavne prepreke na putu ka nezavisnosti i svealbanskom ujedinjenju. Jedan deo prognanih Srba, čije su kuće i stanovi uništeni, dobili su smeštaj u improvizovanim kolektivnim centrima ili privatno na Kosovu i Metohiji, dok se dobar deo odselio.

(Telegraf.rs)