Mržnja i poniženje

Piše: Čedomir Antić

Pojedini vladajući i opozicioni političari, američki mediji sa regionalnom ambicijom gledanosti i mnogobrojni prevareni građani ponavljaju ovih dana mantru o „mržnji“ i „poniženju“. Mržnju, kako tvrde, šire Srbi i Srbija. Crna Gora je u opasnosti da bude ponižena. Kao, Srbi su nezadovoljni što nisu pobedili Hitler i Musolini, što nisu trijumfovali ćesar Franja i kajzer Vilhelm, što Berlinski zid nije opstao i sa njim Jugslavija, koju su (da ne bude zabune) rušili. Srbi žele da sruše Dejtonski sporazum i pripoje Bosnu.

Oni izazivaju 300 incidenata godišnje u Hrvatskoj i nisu im dovoljna tri poslanika – mada znatni malobrojniji Bošnjaci u dvostruko brojnijoj Srbiji, imaju osam poslanika u okviru nacionalnih stranaka – već žele i da spreče samo postojanje hrvatskog identiteta – ruše table sa mrskom šahovnicom, koja je simbolizovala režim koji je ubio 70.000 srpske dece, ratovao na Staljnigradu i objavio rat SAD – ne dozvoljavaju čak ni proslavu Dana pobjede i domovinske zahvalnosti i polaganje venaca na Ovčari! Gnusni Srbi hoće da prisvoje albanske džamije, napadaju albansku decu, ukidaju albanski jezik. Konačno, Srbi su ti koji su makedonskog patrijarha, inače Srbina, držali pet godina u zatvoru… I šta hoće Srbi u Crnoj Gori ?! Zamislite te zveri zamisakirane u ljude. Čak i nema neverovatne laži koju je o njima moguće proširiti, pa makar tako što nedela i kriminalne politike njihovih progonitelja (kao u prethodnim slučajevima) proglasimo za njihove.

Srbi traže da ukoliko pripadaju vladinoj većini utiču na vladu. Zamislite te sramote !? Ko je to video?! Smeju se Britanija, Francuska i Italija… Postoji kulturno defektni narod robova koji traži (zamislite!?) da učestvuje u vladi ako ovu nije moguće formirati bez njega. I verujte, posle osamdeset godina neutralnog držanja prema progonu srpskog naroda, pomoći režima Crne Gore ili bezumnim investicijama u prijatelje, familiju i poslovne ortake, pojavila se vlast u Srbiji, koliko god populistička i autoritarna (u vremenu kada Evropom vladaju autoritarci i klovnovi) koja podržava srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Sram bilo srpsku vlast! Trebalo bi da kao hrvatska i albanska podržavaju Hrvate i Albance u Crnoj Gori. Ili da makar kao oni koji su nas bombardovali i sankcionisali podržavaju noviji i malobrojniji identitet upisujući u njega sve što im padne napamet – novi jezik, tuđe pismo, lažnu crkvu…
Srpski narod traži učešće u vlasti. Sasvim jednostavno. Ima nas najmanje trećina u građanstvu Crne Gore, naš jezik govori više od polovine građana Crne Gore. Vlada Crne Gore može biti uspostavljena sa nama ili sa krvavim, zločinačkim i kriminalnim režimom Mila Đukanovića. Svesni smo da su članstvo u NATO i priznanje albanske države na Kosovu interes Velikih sila i ne pokušavamo to da promenimo. Tražimo samo i jedino ravnopravnost. Sve što smo doživeli za ovih deset meseci bilo je nedemokratsko i neparlamentarno ponašanje nesolidnih saveznika i jednog mitomana i podlaca koji se krije iza sede brade, akademske titule i poslovičnog neznanja.

U Narodnoj skupštini Kraljevine Srbije, pre više od jednog veka, veći značaj su imali poslanički klub vladajuće stranke i njen glavni odbor, nego bilo koji ministar ili premijer. Pogledajte kako funkcionišu parlamenti od britanskog do izraelskog. Prekinite da se poigravate i donosite rezoluciju o zločinu u drugoj državi na svakih deset godina kako bi podelili javnost. Prestanite da vređate našu crkvu – posebno Vi – tršava varalice iz drugog naroda kome nije smetalo da ide u tuđe hramove, od Ostroga do Dajbaba, samo kako bi se domogao vlasti. Prestanite da govorite o poniženju Crne Gore – naročito Vi, 79% autentični masteru – koji ste 2006. vene sekli od tuge za trulom državnom zajednicom, a danas ne znate da li da pevate himnu Jude iz Judenburga ili srpskog kralja iz loze Petrovića Njegoša. Dajte nam ono što je naše a što već uživaju vaše nacije. Ako ne želite, onda se odvojite od nas. Napravite vaš Diznilend od Bara do Danilovgrada i od Albanije do podno Lovćena, ostavite nam Lovćen i naše zemlje od Podgorice, preko Bijelog Polja, Pljevalja, Nikšića do Boke, Budve i Paštrovića. Ne morate posle u vašoj državi ni da se trudite – neka pre podne bude evropska, popodne natovska, a uveče „viječna i fašistička“.

Ukratko: pustite nas na miru, nosite se, gonite se i tornjajte se, vi odvratni prevaranti, autoritarci, polukonvertititi na ideološkim periferijama montenofašizma i bedni kolaboracionisti svake sile.