Može li Ukrajina da mobiliše 500.000 regruta?

U protekle dvije godine, Ukrajinac Ilja je dobio svega 25 dana odsustva. „Dvije godine bez pauze, bez rotacije, naravno da je moral na niskom nivou i da to ubija motivaciju“, rekao je on.

Vojna služba bez roka trajanja je, smatra Ilja, glavni razlog zašto ljudi izbjegavaju mobilizaciju. Što znači da oni koji su na frontu, ne mogu da odmore. Svesni toga, zvaničnici u Kijevu su sastavili novi zakon o mobilizaciji o kom će parlament glasati 31. marta. Cilj je regrutovanje 500.000 ljudi koji bi zamenilli 330.000 iscrpljenih vojnika na terenu, piše „Fajnenšel tajms“.

Ispostavilo se da je nacrt zakona, sa više od 4.000 amandmana, u najmanju ruku kontroverzan. Ukrajinci ne žele da budu topovsko meso.

Do sada su regrutovani samo stariji od 27 godina, a prosječna starost onih na frontu bila je 40-ak godina. Ukrajina ima manje milenijalaca i zumera od ostalih zemalja pošto je posle kolapsa Sovjetskog Saveza natalitet pao. Sada je ideja da se starosna granica spusti na 25 godina šokirala mnoge koji smatraju da bi bilo samoubilački za zemlju da na front pošalje svoje najmlađe.

Naročito ako se ima u vidu da je Vladimir Zelenski „priznao“ da je do sada stradalo 31.000 vojnika. Ta cifra je mnogo, mnogo viša, što priznaju čak i zapadni saveznici Ukrajine. Poslednji dostupni podaci pokazuju da Ukrajina ima 11,1 milion muškaraca starih između 25 i 60 godina, od kojih je moguće mobilisati 3,7 miliona. Ostali su ili već regrutovani, mrtvi, ranjeni ili se smatraju „ključnim radnicima“.

Ankete pokazuju da čak 48 odsto Ukrajinaca ne želi da se bori. „Nije me sramota da kažem da ne želim da umrem“, rekao je Jaroslav koji je pokušao da pobjegne iz Ukrajine prošle godine. Osim smrti, druge „zamerke“ potencijalnih regruta su nedostatak obuke, odeće, hrane, municije i dužine službe.

Svjesni nezadovoljstva javnosti, ali i opasnosti da im oni koji rade i plaćaju porez pobegnu iz zemlje ili odu u ilegalu, ukrajinski zvaničnici su predložili vojni rok od tri godine i minimum tri mjeseca obuke. Takođe predlažu i da svaki regrut izabere poziciju koja odgovara njegovim vještinama. Ali, zastoj u prilivu zapadne pomoći, propala kontraofanziva i gubici na terenu poremetili su im planove.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju i da polovina od 90 odsto koji su nekada verovali da će uz pomoć Zapada pobijediti, sada smatra da će ih taj isti Zapad naterati na kompromis sa Rusijom.

Jedna od najkontroverznijih odredbi novog zakona je takozvani sistem „ekonomske rezerve“ na osnovu kog će oni koji nisu mobilisani biti smatrani „ključnim za ekonomiju“. Drugim riječima da će raditi kako bi punili budžet. U praksi, to praktično znači da će oni koji ne mogu da plate da ne budu regrutovani, ići na front.

Ukrajinski zvaničnici procjenjuju da će novi talas mobilizacije koštati oko 20,8 milijardi dolara 2024. To je povrh procijenjenog budžetskog deficita od 41 milijarde za ovu godinu.

Tu je i još jedno pitanje na koje Kijev nema konkretan odgovor. Zašto se regrutuju civili kad Ukrajina ima hiljade bezbjednosnih radnika i policije. Ukrajinsko ministarstvo odbrane objasnilo je da oni rade „suštinski važan“ posao, ne precizirajući baš koji.