MOZAK NA OTAVU

Piše: SIBIN

Bez brige: samo će ulatrabogati moći sebi priuštiti – čipovanje mozga.  Drukčije rečeno: telepatski odnos sa tehnologijom.

Mi, ostali, smrtnici, i dalje ćemo ostavljati – mozak na otavu.  Nešto, ipak, ovaj mozak na otavu brine.

Nije neka stvar, mada me goni da razmišljanje, rabotu koju ne volim upražnjavati.

Naime: ukoliko poljoprivrednici pogase traktore, dignu ruke i bace lopate, ostave njive, na Jelisejskim poljima istresu stajsko đubrivo, šta ćemo na proljeće Evropa jesti?
Jer, čovjek nije robot, potrebno mu je mlijeko i meso, prije svega hleb, krompir, kojeg ne stvara, zar ne, administracija u Briselu, koja je, da se razumijemo, propast Zapada.
Da: Briselska kancelarija je – propast Zapada! Ta politika proizvodnje izjava, demonstracija demokratije i diplomatije, prizivanje konsenzusa, kompromis koji ide na štetu obje strane da bi bio kompromis, osnaživanje dijalog, dakle, ta apstrakcija i teoretisanje dovelo nas je pa će – paprika biti luksuz na trpezi, a „otac koji se razumeva u paradajz“ (Beket), bataliće svoju nauku, i predložiti da se hranimo nadom i čekanjem bolje budućnosti.

Viškom rada na pametnom telefonu kojeg ne ispuštamo iz ruku. Zato je šteta što Eko Umberto (1931-2016) nije proživio, budući da je mjerio utrošeno vrijeme proćerdano na pušenje, brijanje, spavanje, kidanje noktiju, šta bi tek imao reći kad mi izračunao koliko vremena skrckamo na kuckanje.